Постпорођајна депресија код очева

Постпорођајна депресија јавља се док мајке у првим недељама након порођаја. Међутим, мало је познато да се она јавља и код очева. Како долази до постпорођајне депресије, који су симптоми и како се лечи за "Б92" објашњава докторка Маја Милосављевић.

Здравље 28.11.2017 | 12:34 Присуство порођају као окидач?

Иако данас постоје бројне школице родитељства које се препоручују паровима који ће се ускоро остварити у новим улогама, велики је број супруга који се са улогом оца први пут сусрећу на самом порођају. Присуствовање порођају сматра позитивним искуством у животу мушкарца, али може да остави одређене последице, објашњава шефица Кабинета за перинаталну и репродуктивну психијатрију Института за ментално здравље докторка Маја Милосављевић.

“Мушкарац може сатима након порођаја да буде значајно узбуђен са живим сликама порођаја (мајке и бебе) које му се намећу. Родитељство подразумева период интензивне промене и прилагођавања и има позитиван утицај на мушкарчев развој у личном и друштвеном смислу, али неретко се доживљава и као период ‘пада’ у погледу партнерских односа”

Највећу трауму за мушкарца, током порођаја, представља присуствовање боловима које трпи партнерка, немогућност да јој он у томе помогне, али и разне медицинске процедуре током порођаја, па чак и само присуство крви, додаје докторка.

"Према подацима из литературе око 5% мушкараца може имати неке од симптома постпорођајног ПТСП-а (наметање слика порођаја, сањање истог, избегавање тема, разговора, ситуација које подсећају на порођај, али и изражену напетост или узнемиреност)."

Како долази до постпорођајне депресије код очева?

Осим што овакво стање може да изазове сам порођај, настанак постпорођајне депресије доводи се у везу и са начином одрастања родитеља, њиховом личношћу, способношћу адаптације на новонасталу ситуацију, карактеристикама партнера, али и самог доживљавања детета.

Симптоми

Постпорођајна депресија код очева се не разликује умногоме од постпорођајне депресије код жена.

“Клиничке карактеристике овог поремећаја су нерасположење, губитак интересовања за уобичајене свакодневне активности, безвољност, наглашене промене у телесном тежини, поремећаји спавања, психомотрна узнемиреност, осећање беспомоћности и сл. Сама чињеница да су постали очеви, њихова очекивања од те промене, недостатак задовољавајуће социјалне или партнерске подршке, као и доживаљај искључености из односа мајка-беба могу бити перципитирајући фактори за настанак овог поремећаја”, додаје она.

Осим што ово стање може да се одрази на психичко здравље оца, може знатно да утиче и на родитељску улогу, као и на однос са партнером, због чега настају конфликти, али се ремети и функционалност целе породице.

Како се лечи?

Поред едукативних програма и адекватне партнерске подршке, докторка Маја Милосављевић истиче значај и подршке породиљском одсуству очева, финансијске независности која је значајна мушкарцима у овом емотивно захтевном периоду и помаже им да се развију у здраве и адекватне родитеље. У најтежим случајевима захтева психолошко психијатријско збрињавање.

“Смањење, односно, укидање стигме и повећање свесности целокупне јавности о овом проблему постојања постпорођајне депресије код очева у првој години по добијању детета је нешто што ће олакшати приступ психолошкој подршци и по потреби обезбедити помоћ у психијатријским службама. Захваљујући пионирском ангажовању академика Душице Лечић Тошевски Институт за ментално здравље је установа која је благовремено препознала овај проблем и ангажовала се у пружању подршке и помоћи, оснивањем Кабинета за перинаталну и репродуктивну психијатрију“, закључује докторка Маја Милосављевић у разговору за "Б92".

Б 92
фото:интернет