Да ли модеран живот неповратно уништава наше здравље?

Модеран живот често се окривљује за процват појединих медицинских стања, попут астме, дијабетеса и гојазности, али доказе да су наши преци ретко од њих патили било је тешко наћи - све до сада.

Здравље 05.05.2015 | 08:19

У 2008. години посада војног хеликоптера у области Амазона, у јужној Венецуели, случајно је пронашла племе Јаномами које има око 15.000 становника.

С обзиром на потпуну изолованост откако су њихови преци након последњег леденог доба стигли у Америку, ово полуномадско племе ловаца-сакупљача никада није било изложено модерној цивилизацији, а самим тим ни њихов дигестивни тракт.

Заједница опстаје ловећи мање птице и сисаре, као и рибе, жабе и повремено тапире. Њихова исхрана такође укључује банане, боквицу и маниоку.

Воду сакупљају с локалног извора удаљеног отприлике пет минута хода.

Међународни тим научника одлучио је да проучава ову групу како би се установило који микроорганизми живе на телу и у телу ових људи.

Неки микроби изазивали су болести, већина је била потпуно безопасна, али људи свакако нису могли да живе без њих.

Микроби с којима се рађамо, а с којима долазимо у контакт у мајчином порођајном каналу, формирају наш доживотни микробиом - ми смо дословно прекривени бактеријама, како изнутра, тако и споља.

Али модеран начин живота почео је да мења наш микробни састав.

Према доктору Гаутаму Дантасу, професору Медицинске школе на Универзитету у Вашингтону, који је проучавао племе Јаномам, употреба антибиотика, сапуна и прерађене хране постепено је почела да смањује разноврсност наших микроба.

Антибиотици, царски рез и бројне остале тековине модерног доба ремете природни баланс бактерија, као и имунолошки систем новорођенчета, односно његову реакцију на бактерије.

Стручњаци су били изненађени када су открили да су бактерије на кожи и у организму припадника ове заједнице за 40 одсто разноврсније него код урбанизованих људи. Сматра се да ти микророганизми играју велику улогу у варењу и комуникацији с имунолошким системом - стога се поставља питање да ли је уопште могуће поново вратити изгубљене сојеве микроба и њихову функцију.

Још једноизненађење било је откриће да код микроба припадника заједнице постоје гени за антибиотску резистенцију упркос томе што они никада нису дошли у контакт са антибиотицима и што још нису активирани.

“Овај вид резистенције је природна одлика бактерија у људском телу. То није нешто што је проузроковала употреба антибиотика, већ нешто што долази до изражаја током примене антибиотика", истиче Дантас.

Овај микробиом упоређен је с микробиомом племена Малави, као и с микробиомом племена америчких Индијанаца Гуахибо, која су већ почела да се оријентишу ка урбаном начину живота у погледу медицинске заштите и промена у пољопривредној пракси.

Откривено је да, што је група изложенија цивилизацији, то микробиом све више губи на разноврсности.

Доктор Дантас зато наводи да би лекари убудуће врло одговорно морати да одређују антибиотску терапију, као и да би можда било боље када бисмо мање били опседнути чистоћом.

Извор: Б 92