У БиХ живи 12.000 модерних робова

БиХ се, према извјештају који је објавила Организација за заштиту људских права "Wалк Фрее", на листи од укупно 167 земаља налази на 98. мјесту Глобалног индекса ропства, а према мишљењу стручњака, када је БиХ у питању, та слика је чак и много гора него што ове анализе показују.

Успјешна Српска 21.07.2018 | 09:10 "Процијењени број људи који се у БиХ налазе у модерном ропству је око 12.000 (3,42 одсто), док је склоност ка модерном ропству чак око 46,6 одсто", подаци су из Глобалног индекса ропства.

Параметри који су узимани у обзир приликом израде овог извјештаја су бројни, а неки од њих су број људи који су у присилном неплаћеном раду, присиљавање људи на рат и многи други.

На првом мјесту ове листе је Сјеверна Кореја, док је у стопу прати афричка држава Еритреја.

"Све ове земље обиљежене су сукобима, недостатком владавине права и физичком несигурношћу", стоји у овом извјештају.

Када су у питању земље из региона, Хрватска се са 5,99 одсто популације у модерном ропству налази на 54. мјесту ове листе, Србија на 101, док је Словенија на 127. мјесту.

"У БиХ су, осим националних и политичких класа, сви остали њени грађани у ропству и то не модерном него класичном, заробљени од своје државе. Мислим да је стање много горе него што ове анализе показују и ако смо и у чему у самом свјетском врху, онда смо у модерном ропству", истакао је за "Независне" Славо Кукић, професор социологије на Свеучилишту у Мостару.

Упозорио је да рад под присилом и неплаћени рад нису једини сегменти модерног ропства те да постоје форме ропства у БиХ у којима су актери индивидуе.

"Мислим да је најдоминантнија форма у којој је у статусу модерног робовласника држава и то не у класичном смислу ријечи, него различите врсте шерифа. Дио те шерифске мреже су и њихови тајкуни, који имају политичку и државну заштиту и не презају од најгорих врста експлоатације", сматра Кукић.

Бранко Тодоровић, извршни директор Хелсиншког одбора за људска права, рекао је да се у БиХ, ЕУ, па чак и свијету, модерним ропством врло мало бави.

"Разлог томе је што су жртве они који су најчешће необразовани у неким забаченим подручјима, људи који се не усуђују ни од кога да траже помоћ јер су на неки начин, а најчешће финансијски зависни од злостављача", оцјењује Тодоровић за "Независне".

Наводи да према међународним истраживањима у свијету постоји око 50 милиона људи у различитим облицима модерног ропства.

"Мислим да у БиХ има много више робова него што ова анализа показује, јер ми који радимо на терену и с људским правима најбоље видимо да се ради о великом броју људи", истиче Тодоровић и додаје да је у БиХ овакво стање полулегално.

Људи који раде на грађевини, појашњава Тодоровић, сезонски радници, пољопривредни радници, су углавном жртве присилног, неплаћеног рада и модерног ропства, који раде без радног стажа, годишњег одмора и готово без икаквих права.

"За овакву ситуацију није крива само БиХ него и европске институције, јер се све ово одвија пред очима Европе, а чак и у земљама ЕУ има случајева модерног ропства", каже Тодоровић те додаје да ће бити потребне деценије да се овакво стање промијени.

Према поменутом извјештају и процјени организације "Wалк Фрее" и Међународне организације рада, од 2016. године више од 40 милиона људи живи у ропству.

Од тог броја се у Индији налази преко 18 милиона робова у популацији од 1,3 милијарде људи, али је ипак највећи проценат људи који су у робовласничком односу у Сјеверној Кореји.

У Сјеверној Кореји једна од десет особа живи у неком облику модерног ропства.

Извор: Независне