Сваки пети за годину доживи други инфаркт

Иако је стопа смртности од кардиоваскуларних болести смањена, још држимо неславни рекорд у Европи. Од ових болести код нас умире више од 50 одсто становништва, а у западноевропским земљама од 35 до 40.

Здравље 02.06.2018 | 13:15 У Србији је у последњих 15 година стопа смртности од болести срца и крвних судова донекле опала: код жена за 14, а код мушкараца за 16 одсто. Професор др Горан Давидовић, председник Удружења коронарних јединица Србије, сматра да је то резултат увођења и повећања доступности перкутане коронарне интервенције, као најефикасније методе за лечење инфаркта миокарда, као и боље организације хитног збрињавања пацијената са овом болешћу. Али, забрињава податак да већ у првој години после инфаркта миокарда код око 20 одсто пацијената долази до поновног инфаркта или других компликација као што су мождани удар, запушење стента или кардиоваскуларна смрт.

То практично значи да су пацијенти након преживљеног инфаркта у константно високом, дугорочном ризику од понављања инфаркта са могућим фаталним исходом.

- Са стопом смртности од око 50 одсто, Србија је изнад просека западноевропских земаља, где су кардиоваскуларне болести узрок смрти код мање од 35 до 40 одсто људи - каже кардиолог КЦС и члан УО Удружења кардиолога Србије професор др Бранко Белеслин. - Посебно је забрињавајуће оболевање и умирање од ових болести у млађем добу, односно пре 65. године.

У последњих десетак година, сматра професор Белеслин, највећи системски продор у кардиологији смо направили у лечењу акутног инфаркта миокарда, у салама за катетеризацију и кроз организоване мреже лечења и отварање нових сала, тако да је скоро цела Србија покривена овим најсавременијим начином лечења и у просеку се налазимо у групи развијених земаља по просечном броју болесника са инфарктом миокарда.

 ПОГУБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПУШЕЊАИЗ искуства могу рећи да су скоро сви наши млађи пацијенти са инфарктом пушачи, и зато апелујем на све да на првом месту не пуше - каже професор Белеслин. - Што се тиче старијих болесника, ту је јако битна редовна контрола притиска, холестерола, гликемије, телесне тежине и редовна физичка активност.
 
- Покренуто је и интервентно лечење можданог удара, а надамо се да ћемо у најскорије време употпунити и листу најмоћнијих лекова у лечењу кардиоваскуларних болести и бити у потпуном складу са савременим лечењем кардиоваскуларних болести - каже професор Белеслин.

Поред обавезних лекова за снижење крвног притиска и нивоа холесторола у крви, најважнија група лекова која се користи после инфаркта миокарда су антитромбоцитни лекови, који спречавају згрушавање крви и настанак нових тромбова.

- У Србији се, нажалост, пацијенти који су преживели инфаркт, и даље лече старијим лековима који су мање ефикасни, како у акутној фази болести, тако и једногодишњој и дугорочној превенцији инфаркта, који више нису лекови првог избора према светским смерницама за лечење - објашава професор Давидовић. - То за последицу има чешће понављање инфаркта миокарда, можданог удара или запушење стента, а самим тим је и већи ризик од фаталног исхода.

Практично, целокупно претходно лечење, трошкови хитног збрињавања и хоспитализације, као и кардиолошких или кардиохируршких интервенција, које је здравствени систем омогућио пацијентима приликом акутног лечења инфаркта миокарда, било би успешније и у складу са развијеним земљама, уколико бисмо имали и савремене терапије на располагању. Зато смо као струка упутили апел РФЗО да уврсти савремене антитромбоцитне лекове на позитивну листу.

Новости
фото:интернет