Опрезно са осликавањем тијела и пирсингом!

Тетоважом или пирсингом може да се пренесе вирус хепатитиса Б или Ц, а понекад може да се догоди и преношење вируса ХИВ-а.

Здравље 05.05.2018 | 11:36 Иако интересовање за тетовирањем не јењава, о овом тренду као начину улепшавања тела требало би добро рзмислити. Са осликавањем занимљивих мотива кожа може да буде врло привлачна, али стручњаци упозоравају да се детаљно распитате о тату мајстору, као и о бојама које користи. Тетовирање, наиме, носи многе медицинске ризике којих би свако ко жели да ослика своје тело требало да буде свестан.

Који су то ризици и на шта треба посебно да се обрати пажња објашњава дерматовенеролог др Милан Бјекић из Завода за кожне и венеричне болести у Београду:

- Одлука да се уради тетоважа или пирсинг увек носи извесну дозу здравственог ризика. Ако сте у рукама стручне особе која поштује одређене принципе, здравствени ризици су сведени на минимум. Понекад на местима убода може да настане крварење, па кожа изгледа као опечена. Међутим, то је привремено стање које траје најдуже две недеље. За то време кожа у потпуности зацељује, а тетовирани мотив долази до пуног изражаја. То су, условно речено, идеалне околности.

* Шта може да крене по злу?

- Ризици тетоваже и пирсинга могу да се односе на реакције на унети пигмент у кожу. Испољавају се у виду контактне алергије или, што је додуше ретко, на појаву копривњаче. Обе ове реакције настају током или након изведене процедуре. Препознају се по инфекцији коже и поткожног ткива. Осим тога, може да се јави и инфекција пренета путем инфициране крви, уколико се користе нестерилисани инструменти. У кожу се, заправо, тетоважом уносе нерастворени пигменти. Пигмент се прво ставља на кожу, а затим се серијом понављаних убода уноси у површински слој, дубине од једног до два милиметра. Убоди се најчешће изводе иглом, оштрим предметима или пиштољем за тетоважу.

* Зашто долази до нежељених реакција?

- Алергијске реакције се испољавају због реакције на унете пигменте. Неки од њих садрже соли метала које су за осетљиве особе заправо алергени, који изазивају контактни алергијски дерматитис. Плаву боју, на пример, даје мастило, индиго и соли кобалта, зелену соли хрома, док је за црвену потребна со живе, цинабер. Жута боја се добија захваљујући соли кадмијума, љубичасту даје со мангана, белу талк, а браон боју гвожђе. У сваком случају, промене које настају услед алергијске преосетљивости могу да се јаве непосредно након тетоваже, а некада и после неколико година.

* На који начин се испољавају промене?

- Прво се јавља црвенило праћено сврабом, а затим се на месту тетоваже појављују ситни мехурићи, који након прскања остављају крастице. Због израженог свраба јављају се и огреботине, а могућ је и настанак секундарне бактеријске инфекције. Инфекција је већ озбиљније стање праћено болним отоком, гнојењем и повишеном телесном температуром. Међутим, инфекције су више карактеристичне за пирсинг него за тетоважу.

* Шта је специфично за пирсинг?

- Специфична су осетљива места на којима се пирсинг обично ради, као и накит који се користи. Пирсингују се обично уши, нос, усне, образи, језик, обрве, брадавице, пупак и гениталије, а накит је обично од челика, ниобијума, титанијума или злата. Ако је од никла, контактне алергијске реакције су честе. Кожа се најчешће буши иглама, а за уши постоје посебни пиштољи. У сваком случају, време зацељивања коже након пирсинга је од четири до шест недеља, а описано је да процес може да траје и до годину дана!

* О чему још треба водити рачуна?

- Ако се тетоважа или пирсинг не спроводе у стерилним условима и са стерилним инструментима, може доћи до преношења најразличитијих вируса. Наравно, под претпоставком да је у нестерилизованом инструменту остао траг крви оболеле особе која је претходно прошла наведене третмане. На овај начин најлакше може да се пренесе изузетно отпоран вирус, узрочник хепатитиса Б или хепатитиса Ц. Понекад може да се догоди и преношење вируса ХИВ-а.

* Јесте ли срели такве пацијенте?

- У својој пракси сусрео сам неколико пацијената, код којих се на сваком месту убода појавила брадавица изазвана хуманим папилома вирусом. Код њих је читава површина тетоваже била неравна, прекривена ситним заравњеним вирусним папулама. Познато је и да се на месту тетоваже може јавити и малигни меланом, као и ружни ожиљци келоиди, грануломи и саркоидни чворићи. Овим путем могу да се пренесу и узрочници сифилиса, туберкулозе и лепре.

* Како се заштитити од нежељених последица?

- Свако ко жели да уради тетоважу или пирсинг прво треба детаљно да се распита где је најбезбедније да се то уради. Ако не постоје лиценциране радње особа сама мора да провери да ли се на месту за тетовирање и пирсинг користе контејнери са пигментом за једнократну употребу, ради смањивања ризика за добијање инфекције од неке друге особе. Важно је да зна и да ли се за сваки тату користе стерилне игле, да ли у радњи постоји аутоклав или суви стерилизатор и да ли се игле стварно након сваке употребе стерилишу. Важно је и да се зна да ли професионалци носе заштитне рукавице током рада.

УКЛАЊАЊЕ ВРЛО БОЛНО

Тетовирање и пирсинг као вид улепшавања присутни су код већине народа и религија. Занимљиво је да је код Абориџина то културолошки феномен, везан за спиритуалну церемонију.

За многе су тетоваже модни детаљи испољени кроз различите цртеже. Тинејџери, рецимо, понекад то чине и под притиском својих вршњака. Многи пирсинг користе да би појачали сексуално задовољство партнера, као што је, примера ради, пирсинг на језику...

Међутим, шта год да је повод за пирсинг или тетовирање, свако треба да има на уму да је третман уклањања непријатан и болан. У пракси се користи дермоабразија, хируршка ексцизија и ласерски третман, али трагови готово увек, по правилу остају - наглашава др Бјекић.

Новости
фото:интернет