Спектар метода лијечења канцера

Имунотерапије много обећавају, али им је развој спор и скуп. Додатна непогодност је што компаније лијек патентирају па, захваљујући монополу, формирају високе цијене.

Здравље 06.10.2017 | 07:41 Рак, канцер, тумор – то су злокобне ријечи које око себе окупљају читав низ различитих, непријатних асоцијација, тако да их људи често избјегавају изговорити и радије кажу “оно најгоре”. Према овој болести показујемо страхопоштовање јер обољети од рака значи патњу, али значи и освјештење властите пролазности на врло болан начин.

Чак се и сами термини рак и тумор често користе као метафоре за зло, труљење, за нешто што је у исто вријеме и зло и ружно. Ови негативни стереотипи не помажу ни пацијентима ни медицинском особљу: култура смрти као посљедица страха и неразумијевања утиче на перцепцију рака као неизљечиве болести, нечега од чега се сигурно умире.

Рак је предмет мистификација, погрешних представа, страха и табуа. У већини случајева, особе које сумњају на симптоме рака су увјерене како дијагноза рака неминовно значи и хируршку интервенцију те стога игноришу симптоме и одуговлаче посјет љекару и успостављање дијагнозе. Све ово у немалом броју случајева доводи до касног дијагностицирања и започињања терапије.

Скуп сродних болести

Данас се канцер посматра као скуп сродних болести, које се, ипак, могу много разликовати. Рак представља сваки поремећај диобе и диференцијације станица у којем се станице почну неконтролисано дијелити и ширити на околна ткива. У нашем организму постоје трилиони станица и увијек постоји могућност да ће се процеси диобе и диференцијације у некој од тих станица пореметити.

Организам има механизме путем којих се могу уништити ове “подивљале” станице. Међутим, ако су ти механизми уништени или поремећени, станице настављају неконтролисану диобу.

У нормалним условима, само један дио станица нашег тијела задржава способност диобе, примјерице, станице коже. Нервне и мишићне станице се не могу тако једноставно обнављати као што то могу станице коже. Ако се код станица које су задржале способност диобе поремети овај процес, онда се почиње стварати тумор.

Узроци поремећаја станичног циклуса, тог тачно одређеног процеса раста, развоја и диобе станица, могу бити различити: зрачење, вирусне инфекције и неке хемијске твари могу узроковати поремећаје генетичке шифре садржане у ДНК и тако довести до мутација. Неке од тих мутација могу узроковати неконтролисан раст и диобу станица. Рак могу узроковати и неки гени, означени скупним именом онкогени и прото-онкогени.

Премда је узрок настанка тумора управо поремећај раста, развоја и диобе станица, сами тумори нису униформно обољење и сва истраживања показују како постоји велика варијабилност маркера и одлика не само различитих типова тумора него и тумора истог ткива. Стога и терапије тумора морају ићи у различитим смјеровима. Научници су одавно изгубили илузију да ће се једном пронаћи панацеј – лијек за све врсте тумора.

Медицина је данас узнапредовала те хируршко одстрањивање тумора више није једина опција лијечења. Чак и у хирургији постоји много више опција од класичног скалпела: постоје криохируршке методе, у којима се тумор залеђује помоћу течног нитрогена или аргона, а које се користе у терапији неких раних форми рака коже, грлића материце и код ретинобластома.

Такођер, неријетко се примјењује и одстрањивање тумора ласером. Осим хируршких интервенција, хемотерапија и зрачења, у третману тумора данас се употребљавају хормоналне терапије те тзв. “циљане терапије” које укључују имунотерапију. Ту су и терапије матичним станицама, терапије вирусима (виротерапија) те још низ приступа који се још увијек клинички тестирају.

Предности и недостаци хемотерапије

Једна од најпознатијих метода лијечења рака јесте хемотерапија. Примјењује се како би се обуздао раст станица на одређеном подручју те како би се смањиле шансе за повратак болести. Овај термин се односи на употребу цитотоксина (“цитостатика”), што је назив за сва она једињења која ремете диобу станица, дупликацију ДНК и раздвајање хромосома.

Међутим, то значи да цитотоксини имају потенцијал да уништавају и здрава ткива. Готово сви цитостатици утичу на поремећај функције имуног система, што се очитује кроз појаву опште слабости организма, појаву повраћања, диареје, грознице, губитка косе и других врло неугодних појава. Неки облици хемотерапија су гонадотоксични те могу изазвати стерилност.

Све ово изазива једну врсту културолошке аверзије према хемотерапији као начину третирања тумора: људи се више боје саме терапије те покушавају избјећи праводобну хемотерапију. Критике хемотерапије често долазе из нестручних кругова који се залажу за примјену “алтернативних” метода лијечења какве су употреба неких биљних приправака, уринотерапија, алкална дијета, терапија леатрилом, хомеопатија, терапија хрскавицом ајкуле и сличне методе за чију употребу не постоје медицински докази о дјелотворности.

Нажалост, ни сама хемотерапија нема једнаку учинковитост за све типове канцера те треба знати да постоје тумори који показују резистентност на овај вид терапије.

Нажалост, лош глас који прати хемотерапију довео је до појаве разних кампања у којима се некредибилно тврди како је хемотерапија само трик фармацеутске индустрије и да овај вид терапије уопште не дјелује.

Треба се надати како ће спрега хемотерапије и нанотехнологије развити прецизније терапије у којима би се помоћу наночестица лијек могао отпремити тачно до станица тумора.

У часопису Натуре Нанотецхнологy је 2016. објављен рад Дмитрија Лапотка о наночестицама које експлодирају унутар станица тумора и тако разарају искључиво тумор, али не и здраве станице.

Терапија радијацијом је трећа најчешће примјењивана терапија. Циљ ове терапије је што прецизније озрачити станице тумора, а да при томе буде што мање штете на здравом ткиву. X-зраке или нека друга високоенергетска зрачења имају особину да уништавају станице тумора и таква зрачења се користе у овом виду терапије.

Често се користи у комбинацији са хемотерапијом, док је за неке пацијенте то и једина индицирана терапија. Око 70% пацијената у току лијечења или палијативне терапије (терапија са циљем ублажавања тегоба) прими терапију зрачењем. У будућности би пацијентима постала доступна и терапија протонским зракама, подтип терапије радијацијом, која много прецизније циља туморе.

Терапија матичним станицама данас налази доста примјене у лијечењу неких облика леукемија. У ту сврху се користе или матичне станице из пупковине, посебно похрањене након рођења или матичне станице коштане сржи од одговарајућег донора.
Нове терапије

Поред ових, сада већ стандардних терапија тумора, постоје и терапије које или су тек дозвољене или пролазе клиничка испитивања. Неке од њих су нарочито занимљиве јер се састоје од станица самог пацијента, а понајвише се ту мисли на станице имунолошког система или биомолекуле које станице имунолошког система производе.

Овај, прилично широк спектар различитих приступа, у онкологији је познат као имунотерапије. Недавно је америчка Агенција за храну и лијекове (Фоод анд Друг Администратион, ФДА) одобрила Новартисов лијек за рак који се добија од станица самих пацијената за терапију педијатријске лимфобластичне леукемије. Персонализирани лијек, назван Кyмриах, састоји се од измијењених Т-лимфоцита пацијента.

Ти “побољшани” лимфоцити имају рецепторе који овим станицама имуног одговора омогућавају препознавање станица тумора које потом униште. Дакле, измијењени Т-лимфоцити су нека врста “специјалних трупа” имунолошког система, програмирани да уништавају станице пацијентовог тумора. Лијек ће, нажалост, многима бити недоступан с обзиром да ће коштати 475.000 долара или чак више.

У склопу имунотерапијског приступа развијају се и вакцине које могу генерирати специфичан имуни одговор и чини се да би овај приступ био врло добар у третману меланома и реналних тумора. Један од таквих типова третмана јесте и Сипулеуцел-Т вакцина за рак простате, која се продаје под комерцијалним називом Провенге, произвођача Дендреон Цорпоратион.

Овдје се такођер ради о персонализираној терапији при чему су измијењене посебне крвне станице имуног одговора, зване дендритске станице, чија је улога да “покажу” антиген оним станицама које нападају и убијају антиген. Измијењене дендритске станице индуцирају имуни одговор на станице рака простате. Провенге се препоручује код метастатских облика тумора простате, а цијена му од 2014. године износи око 100.000 долара.

Имунотерапије много обећавају, али је њихов развој спор и скуп, што на крају доводи до формирања високих цијена. Такођер, додатна непогодност за пацијенте је и то што компаније које развију ове терапије обично лијек патентирају и имају монопол над њим, а то даје додатни простор за формирање високих цијена.

Инхибитори неоангиогенезе, тј. супстанце које спречавају стварање нових крвних судова, представљају још један правац нових приступа терапији тумора. Наиме, тумори већи од 2 мм не могу расти и хранити се без властитог крвотока. Без нових крвних судова, станице тумора умиру.

Један од најчешће спомињаних инхибитора ангиогенезе у контексту терапије тумора јесте бевацизумаб (Авастин), који се успјешно користи код рака дебелог цријева, глиобластома (један облик тумора мозга) и рака плућа.

Међутим, проблем ових лијекова је то што су високо специфични на само један одређен фактор стварања нових крвних судова, док други фактори настављају дјеловати, Такођер, проблем представља и начин администрације ових лијекова те одржавање стабилности, а тиме и активности лијека.

Припитомљени вируси

Један од најновијих (и најмање истражених) приступа у терапији тумора представља онколитичка виротерапија. У овом приступу, љекари би користили одређене “припитомљене” вирусе који или сами уништавају станице тумора или доносе неки лијек. Недавно је у Тхе Јоурнал оф Еxпериментал Медицине објављен рад у којем је показано онколитичко дејство зика вируса на један од најагресивнијих типова рака мозга – глиобластом.

Наиме, станице глиобластома су врло сличне недиференцираним младим станицама можданог ткива (матичним станицама) и зика вирус напада само ове станице, док одрасле станице “не дира”. Управо је стога опасан по нерођене бебе: зика вирус уништава матичне станице мозга фетуса и један је од узрока микроцефалије новорођенчади. Управо је глиобластом недавно дијагностициран америчком сенатору Јохну МцЦаину.

Виротерапија је још увијек несигурно поље: у Латвији је 2004. одобрен лијек за туморе Ригвир, базиран на принципу виротерапије. Међутим, иако је лијек намијењен за терапију меланома, институција која обезбјеђује приступ овој терапији, Интернатионал Виротхерапy Центре из Латвије, почела је лијек рекламирати као ултимативну терапију за све врсте тумора, без медицинских доказа да је то тако.

Такођер, акредитовани партнери ове институције су неке клинике алтернативног предзнака, које нуде недоказане и нетестиране терапије. Ригвир се може набавити у преко 20 земаља.

Међутим, у септембру ове године Давид Х. Горски, признати онколог те промотор науке и медицине базиране на науци, написао је текст за Сциенце-Басед Медицине под насловом “Ригвир: Анотхер унпровен анд дубиоус цанцер тхерапy то бе авоидед” у којем доводи у сумњу дјелотворност овог лијека и проглашава га потенцијалном подвалом.

Ипак, то не значи да виротерапија као принцип не дјелује: једна друга терапија, Талимогене лахерпарепвец или, једноставније, Т-Вец, прошла је клиничка испитивања дјелотворности за лијечење меланома.

Извор: Анализирај.ба