Да ли да доручкујте сланину или је заобиђете у широком луку?

Сланина. Док неки чезну за њом, али је избегавају у широком луку како би сачували добро здравље и линију, други је без гриже савести једу готово свакодневно, тврдећи да је здрава. Ко је од њих у праву?

Здравље 20.06.2017 | 11:02 Ако припадате групи оних који једу сланину, треба да знате да у овој причи мислимо на домаћу сланину, од проверених произвођача и без појачивача укуса, а не на индустријску. Тек у тим околностима можемо говорити о њеним потенцијалним бенефитима.

А сада - наука. Погледајте неке од научних разлога који иду у прилог конзумацији сланине, али и против ње.


"За"

Упркос томе што многи мисле да је штетна за срце, неколико истраживања је потврдило да она садржи корисне омега-3 масне киселине које заправо штите кардиваскуларни систем. То је један од разлога због којих су многе студије показале да је сланина у умереним количинама у свакодневној исхрани смањује притисак и ниво шећера у крви, што помаже у превенцији дијабетеса, срчаних болести и можданог или срчаног удара.

Сланина је богата и калијумом, кључним минералом за регулацију крвног притиска, а богат је извор квалитетних протеина који помажу у одржавању оптималног нивоа енергије и изградњи мишићног ткива.

Уз то, садржи мноштво важних витамина и минерала, од оних из Б групе до фосфора, магнезијума и гвожђа, па чак и селен, који је важан за добар рад тироидне жлезде.

Добра за имунитет, мишиће и хормоне

Сланина је и добар извор цинка, који је потребан за здрав имуни систем, раст и обнављање мишићног ткива, као и равнотежу хормона у организму. Садржи и колин, који је кључан за очување памћења.

Бројна научна истраживања су показала да свакодневни унос намирница које садрже колин временом смањује ризик за слабљење памћења.

Дебља? Не дебља!

Иако већина људи сматра да сланина дебља, управо је супротно: засићене масти какве се налазе у сланини брже пружају осећај ситости него храна богата угљеним хидратима. Истраживања су показала да су особе које су повећале унос масти и смањиле унос угљених хидрата у исхрани, дугорочно имале већи губитак телесне тежине.

И за крај, сланина је природни антидепресив: истраживања су показала да умами, такозвани пети укус, познат и као "укус за уживање", побољшава расположење и осећај задовољства и смањује ниво стреса.


"Против"

Познато је да сланина садржи много засићених масти, за које нас лекари већ годинама уверавају да представљају ризик за развој кардиоваскуларних болести. У 30 грама сланине има чак 30 милиграма колестерола.

Уз то, већина сланина купљених у продавницама садржи нитрате, који се у прерађеном месу животиња из неорганског узгоја, попут шунке, кобасица или сланине, користе за уништавање бактерија, али и као појачивач укуса.

Новија истраживања су показала да нитрати подстичу развој тумора, нарочито карцинома дебелог црева и ректума. Наиме, нитрати у нашем телу се претварају у Н-нитрозо једињења која су канцерогена. Истраживање спроведено у Цириху показало је да постоји веза између конзумације прерађеног меса и повећаног ризика од смрти услед срчаних болести или рака. Такође, студија спроведена на Универзитету Колумбија показала је да је конзумација прерађеног меса повезана и с развојем хроничне плућне болести.

Превише натријума

Сланини се спочитава и превелика количина натријума, који се повезује са ризиком за развој срчаних болести и повишеног крвног притиска, а само један шнит сланине садржи чак око 190 милиграма натријума.

Као да све то није довољно, научници Харвардског Факултета за јавно здравље анализирали су узорке сперме 156 људи и открили да су они који су јели месне прерађевине, укључујући и сланину, имали мању концентрацију сперме и лошију морфологију.

Забрињавајућа је и чињеница да је конзумација свиња из масовног узгоја, од каквих се производи сва сланина у продавницама, повезана с растом нивоа инсулину сличног хормона раста (ИГФ-1) који доказано утиче на развој канцерогених ћелија.

Б 92
фото:интернет