Све више дјеце са аномалијама зуба

Последњих година све више деце има аномалије зуба и више је деце која треба да носе протезу, упозоравају стручњаци, додајући да малишани све мање жваћу храну, због чега их је све више са кривим зубима.

Здравље 18.04.2017 | 11:19 Начелник стоматолошке службе Дома здравља „Звездара“ Предраг Крџалић истиче да је пре 20 година око 35 одсто деце било индиковано за протезу, а данас је то више од 85 одсто.

Осим генетског фактора, деца данас, како наводи Крџалић, све чешће гутају храну уместо да жваћу, јер једу полупрерађену храну.

Према подацима Института за јавно здравље „Батут“, у 2015. години у Србији је 38 одсто седмогодишњака имало све здраве зубе, а највише малишана са здравим зубима било је у Сврљигу, Јагодини, Тополи, Палилули, Куршумлији, Кучеву и Медвеђи.

Насупрот томе, најмање седмогодишњака са здравим зубима регистровано је у домовима здравља „Босилеград“, „Петровац“, „Сјеница“, „Врање“ и „Косјерић“, а Крџалић објашњава да је за здравље зуба битна седма година јер тада расту шестице као први стални зуби.

Прање зуба најмање два пута дневно
Начелник стоматолошке службе Дома здравља „Звездара“ Предраг Крџалић подсећа да зубе треба прати најмање два пута дневно, ујутру и увече.

Додаје да је најбитније вечерње прање, јер се у току сна смањује лучење пљувачке и зуби су тада изложени нечистоћи и таложењу зубног плака.
Управо ти зуби, додаје, највише су изложени лошој оралној хигијени и нечистоћи, а најдуже треба да се задрже у устима и носиоци су постављања свих осталих зуба.

У извештају „Батута“ помиње се и да 36,64 одсто дванаестогодишњака има све здраве зубе, а да је више од половине деце од 12 година са свим здравим зубима регистровано у 29 домова здравља, од којих су шест београдски домови  – „Стари град“, „Врачар“, „Палилула“, „Обреновац“, „Звездара“ и „Нови Београд“.

Најлошије зубе међу дванаестогодишњацима, према подацима „Батута“, имају они у Сјеници, Љигу, Тополи, Брусу, Иригу и Варварину, Врању, Пландишту, али истовремено подаци говоре да малишани у Србији чије је зубе напао каријес много више од својих вршњака у окружењу иду код зубара и лече оболеле зубе.

„Што се тиче статистике, стање каријеса је смањено, али још није смањено онолико колико је у развијеним западним земљама“, наводи Крџалић и истиче да је орална хигијена данас генерално боља, али да може да буде још боља, те да може да се направи помак у превентиви, у чему је едукација најбитнија.

Каже и да је погрешно што родитељи мисле да на млечне зубе не треба обраћати пажњу.

„Најбитнија је орална хигијена, сви почињемо од тога, јер можемо поправаљати зубе... један поправимо, два се покваре, увек се нешто ради, а ефекат је никакав, мучимо себе и децу, без ефекта. Значи, прво морамо уклонити узрок. Обично је узрок нечистоћа на зубима и неадекватно прање зуба“, наводи Крџалић.

Родитељи, додаје, обично кажу да дете пере зубе, можда то и чини, али не пере их правилно.

Наводећи да стоматолози из Дома здравља „Звездара“ одлазе у школе где се обављају превентивни и систематски прегледи, Крџалић упозорава да здравље зуба највише нарушавају слаткиши, али додаје да их не треба зато ускраћивати деци.

„Обично кажемо да деци треба забранити слаткише, али не, слаткиши су за децу, с тим што не треба да се узимају од ујутру до увече. Детету треба дати слаткиш после главног оброка, после тога не. Увече после прања зуба, ништа више, заслађено млеко или сок, не, само вода“, упозорава Крџалић.

РТС
фото:интернет