Контролишите холестерол да сачувате срце

Масноће у крвним судовима могу да доведу до инфаркта. Код повишених вредности ЛДЛ најчешће нема никаквих симптома, па се последице касно установе.

Здравље 19.11.2014 | 14:29

Повишен холестерол у крви озбиљно нарушава здравље и један је од најчешћих узрочника кардиоваскуларних тегоба. Међутим, он може да буде лош и добар. Шта тачно холестерол представља објашњава др Ивица Јеремић из Института за реуматологију:

- Холестерол је масна материја и саставни део ћелијских мембрана. Синтетише хормоне надбубрежне жлезде и полне попут естрогена и тестостерона, као и жучне соли које су неопходне за варење масти. Мањим делом се уноси храном, а примарно се ствара у јетри. Лоше ЛДЛ честице се шире крвотоком кроз организам, а неискоришћене враћају назад и користе за стварање жучи. Проблем настаје када је јетра оптерећена лошим холестеролом, па није у стању да га елиминише или ЛДЛ стиже измењен због оксидације и јетра не може да га препозна и преузме. Тада се таложи у крвним судовима.

* Као последица јавља се атеросклероза?

- Атеросклероза је таложење масних материја у зиду крвног суда, што је праћено запаљењем и сужавањем, последице су смањење протока крви, тромбоза, а може да доведе и до инфаркта срца и можданог удара. Имајући у виду да је то најчешћи узрок смртности, елиминисање лошег холестерола је примарни задатак.

* Холестерол може да буде и добар?

- Осим ЛДЛ, ту су и ХДЛ честице, које заправо уклањају холестерол из периферних ткива и крвних судова, транспортују га до јетре и тако смањују ризик од настанка атеросклерозе. Због свега што раде, зову их добрим холестеролом. Лабораторијском анализом крви установљава се вредност ЛДЛ и ХДЛ, тако може да се смањи ризик од настанка кардиоваскуларних болести. Међутим, проблем је што особе код којих је ЛДЛ повећан, најчешће немају никакве симптоме, па се касно јављају лекару.

 * Зар никада нема пратећих симптома?

- Веома ретко и то код пацијената са изразито високим вредностима холестерола. Они на унутрашњим угловима очних капака могу да имају ксантелазме, жућкасте промене које подсећају на восак свеће. Сличне појаве понекад се јављају и на лактовима, коленима, надланицама, а садрже наталожени холестерол. Зато је врло битно да свака особа старија од 20 година провери ниво холестерола. Ако су вредности граничне онда једном годишње, а ако су нормалне, једном у три године.

ЖУМАНЦЕ, МАРГАРИН, МЕСО, СЛАТКИШИ...

Лоше избалансирана храна главни је узрок пораста лошег холестерола. Недовољно конзумирање воћа и поврћа, а превише хране животињског порекла, која садржи високе концентрације засићених масти, временом доводи до поремећаја у организму. Да се то не би догодило, пре свега би требало да избегавате жуманце, масна меса, кожу живине и пуномасне млечне производе. Наравно и месне прерађевине попут паштете, саламе, кобасице, виршле, све изнутрице, кавијар, путер, мајонез... Унос такозваних транс масти, које се највише налазе у маргарину, чак и онима који су дијетални, посебно је опасан. Оне се налазе и у бројним индустријским слаткишима, нарочито у кексу.

ГЕНЕТИКА

До повишене концентрације ЛДЛ могу да доведу и генетски поремећаји. Некада је то веома изражено, па многи чланови фамилије могу у раним годинама да оболе од кардиоваскуларних болести. Гојазност је такође важан фактор ризика, као и дијабетес и проблеми у раду штитне жлезде.

МАСЛИНОВО УЉЕ И СЕМЕ ЛАНА

Од уља се препоручује маслиново и од кикирикија, док би сунцокретово требало избегавати. На трпези се најмање три пута недељно препоручује риба, као извор омега 3 масних киселина, које значајно утичу на вредности холестерола и повољно делују на крвне судове. Семе лана је богато здравим масним киселинама, као и коштуњаво воће, али пошто гоји, важно је да се узима у мањим количинама.

Извор: Новости