Изборни закон горка пилула за Хрвате и Бошњаке у БиХ

Изборни закон БиХ прије скоро 30 година, за прве постдејтонске изборе у БиХ, израдила је мисија ОЕБС-а. Од тада па до данас тај закон претпио је многе допуне. Већином су у питању биле наметнуте одлуке високих представника. Измјењено је више од половине првобитног закона и било би логично да се припреми и усвоји нови, али у Парламентарној скупштини Бих никада није било политичке сагласности око тога.

У нови изборни закон БиХ који се чека деценцијама, требало би уградити и одлуку Суда за људска права у Стразбуру који је, прије више од 15 година, у предмету Сејдић и Финци пресудио и наложио да БиХ одклони дискриминацију у Изборном закону и мањиским народима, тзв.осталим, омогући кандидовање за члана Предсједништва и Дом народа ПС БиХ.

Ову пресуду, данас су изгледа сви заборавили.

Делегат СБиХ у Дому народа ПС БиХ Џемал Смајић каже да је познато коме не одговара да та пресуда буде проведена и да је ријеч о ХДЗ-у.

Делегат ХДЗ 1990. у Дому народа ПС БиХ Илија Цвитановић се слаже да требају бити прооведене пресуде суда у Стразбуру, али да никада неће пристати да се један контитутиван народ доведе на ниво осталих, јер је највећа дискриминација, како тврди он, избор хрватског члана Предсједништва.

Убрзо након доношења пресуде Сејдић и Финци, прешло се на причу о избору , како кажу политичари, легалног и легитимног хрватског члана Предсједништва БиХ.

Иначе, сваки пут када се за ту функцији кандидовао Жељко Комшић, било као члан СДП-а БиХ или ДФ-а, освојио је више гласова неко кандидат ХДЗ-а БиХ.

Комшић тренутно ,,гази‘‘ четврти мандат у Предстаништву Бих као хрватски члан што је за ХДЗ БиХ више него поразно јер тврде да је изабран гласовима Бошњака а не Хрвата.

„Ако поштујеш Дејтон, ондје пише да су Срби, Бошњаци и Хрвати равноправани у Босни и Херцеговини, нема везе колико нас има. Ми смо конститутивни и равниправни и као такви, политички морамо конзумирати своју конситутивност. И у том смислу, ми очекујемо да људи добро размисле јер ова Босна и Херцеговина је захваљујући нама независна и јединствена, јер смо и ми изашли на референдум. И , ако неко мисли да ће пи Милошевићевској политици која
је била 90.-их година јер их по брују има више, направити од БиХ направити неку унитарну државу, ја мислим да се зафрко“, сматра Марина Пендеш делегат ХДЗ-а БиХ у Дому народа ПС БиХ

Рјешење за начин избора члана Предсједништва БиХ који би испоштовао одлуку Суда у Стразбуру предложила је Република Српска и то умјесто да се бира Србин, бирао би се члан Предсједништва из Републике Српске, значи без националне одреднице.

За Републику Српску прихватљив је само директан начин избор члана Предсједништва, никако индиректан, гласањем у Парламентарној скупштини БиХ, за шта се неки из Федерације залажу. Нажалост, договора нема ни на видику јер је рад Дома народа Парламентарне скупштине БиХ , због разних приједлога, захтјева па и уцјена, блокиран.

„Покушава се правити криза да се спријечава уопште распарава о изборном закону, којег смо ми испред Хрватских странака предложили као рјешење да се не би дешавалава незаконита узурпација хрватског члана Предсједништва", нагласила је Марина Пендеш делегат ХДЗ-а БиХ у Дому народа ПС БиХ.

Делегат СбиХ у Дому народа ПС БиХ Џемал Смајић демантује да представници бошњачког народа блокирају измјену изборног закона.

„Ја сам и прошли пут рекао да смо спремни разговарати о изборном закону уколико завршимо прекинуту 11. сједницу Дома народа ПС БиХ и уколико се окончају тачке дневног реда на коме су биле смјене министара и члана колегијума“, рекао је Смајић.

Делегат ПДП-а у Дому народа ПС БИХ Ненад Вуковић је позвао партнере из Федерације БиХ, јер је како каже, ово највише њихов проблем, да међусобно ријеше питања око измјене изборног закона, како би се укључили и представници из Републике Српске коначно изгласали овај закон.

Избор хрватског члана Предсједништва БиХ дефинитивно је проблем који је настао у постдејтонском времену између Бошњака и Хрвата. Република Српска је свој изборни закон већ измијенила након чувене одлуке о конститутивности народа на цијелој територији БиХ. Од тада, подсјећамо, у Српској се не бирају ,,у пакету‘‘ предсједник и потпредсједник.

Сви кандидати сада се на изборима кандидују за предсједника Републике Серпске. Онај који освоји највише гласова обавља ту функцију, а друго и треће пласирани кандидат, али из реда хртатског и бошњачког народа, а не српског , постају потпредсједници Републике Српске.

(БН) Фото: БН/Архива