Све већи притисци на новинаре, слобода медија нарушена

Данас се обиљежава Свјетски дан слободе медија. Први пут је обиљежен 1993 године, а циљ је окупљање медијских професионалца, који процјењују стање слободе медија и расправљају о могућностима за рјешавање бројних изазова.

Такође циљ је и подизање свијести о важности медијских слобода и темељних начела. У Босни и Херцеговини слобода медија није на завидном нивоу, јер се свакодневно врши притисак на новинаре, а неповјерење грађана у медије расте.

Истраживање које је провела Фондација Фридирх Еберт показује да повјерење грађана Републике Српске опада, како у институције тако и у медије. Такође, истраживање је показало да се ставови испитаник из Републике Српске темеље на принципу црно-бијело.

„Истраживање показује да више од 40% испитаника у Републици Српској сматра да медијске слободе угрожавају представници Међународне заједнице и ОХР. Дакле не ови наши који нас вријеђају, прогоне и таргетирају него страни фактор. Очигледно да је уродио плодом наратив о страним плаћеницима“, казала је новинарка Милкица Милојевић.

Репресивни закони који су донесени стварају притисак и спутавају новинаре у раду. Најављен је закон о медијима који је потребан, јер би онда портали морали имати импресум и јасну власничку структуру.

Иако је премијер Радован Вишковић казао да је Нацрт овог закона спреман из медијске заједнице кажу да они на њему нису радили. Због тога постоји сумња када је ријеч о овом закону, јер би се иза њега могла крити још нека репресивна мјера.

„С обзиром на наша искуства, медијска заједница сумња у намјере овог закона и боји се још једног репресивног закона. Ја се надам да ће бити позване све колеге и све редакције и да ће се то уважити. Ако се то не уважи бићемо опет у проблему и биће намјера јасна“ навела је Сандра Гојковић-Арбутина, главна и одговорна уредница Независних новина

 Истраживање Медиацентра показују да студенти све рјеђе бирају новинарство за свој животни позив. Неки од разлога су чести напади на новинаре и неизвјесна финансијска подршка.

„Мислим да млади људи немају праву слику шта значи бити новинар, а шта водитељ. Ако неко размишља о каријери у новинарству треба да се обрати новинарима да не би погријешио у избору“ истиче новинарка Љиљана Смиљанић.

Судећи по негативним трендовима и нарушеној слободи медија у Босни и Херцеговини, намеће се закључак да би ова бранша ускоро могла остати без квалификованих стручњака.

(БН)  Фото: БН