Могуће увођење секундарних царина, погодиће и БиХ?!

Амерички предсједник Доналд Трамп  направио је дар-мар када је ријеч о свјетској трговини, која је у протеклих неколико година свакако прошла кроз бројне промјене и шокове.

Један од најконтроверзнијих алата у његовом арсеналу су тзв. секундарне царине. Оне се разликују од традиционалних царина јер се уводе због трговинске размјене с другим државама које не проводе политике какве од њих захтијева Америка. 

Ове царине намијењене су наметању притиска на стране државе које не послују у складу с наводним америчким економским интересима, не воде спољну политику с америчким геополитичким интересима и не воде унутрашњу политику у складу с америчким захтјевима.

Трампов приступ економији комбинирао је заштиту домаће индустрије с глобалним политичким притисцима, користећи економску снагу САД као највећег тржишта на свијету да би економским притиском, односно увођењем царина, натјерао остатак свијета на одређене геополитичке и економске уступке.

Секундарне царине су специфичан облик економског притиска - умјесто да се директно опорезују производи из одређене земље, ове мјере циљају на земље које увозе те производе.

Тиме се остварује да САД не мора бити директан увозник из држава од којих захтијева нешто него може пријетити трећим државама које увозе из држава од којих Америка тражи нешто затварањем тржишта САД за њихов извоз.

Циљ ове стратегије је изоловати државе које крше одређене политичке и економске норме те присилити међународне партнере на преиспитивање својих трговачких и политичких односа с државама које се перципирају као непријатељске америчким интересима.

До сада је Трамп запријетио тзв. секундарним царинама три пута. Царинама од 25 посто на увоз у САД је запријечено свим државама које увозе нафту из Венецуеле.

Као разлог је наведено да Венецуела "намјерно и пријетворно" у САД шаље криминалце, чланове банди и насилнике.

Ипак, вриједи истаћи да би Трамп, у случају да ископира одлуку за Венецуелу, секундарне царине наметнуо великом броју земаља широм свијета.

Међу њима би, између осталих, биле Кина, Турска, Словачка и Мађарска као чланице Европске уније, али и Босна и Херцеговина.

Разлог лежи у томе што Босна и Херцеговина природни гаснабавља из Русије.

То ће остати норма док се не изгради Јужна плинска интерконекција, преко које би се добављао амерички укапљени плин.

(Аваз) Фото: АП