После инфаркта, доживотно вјежбајте

За одређивање интензитета тренинга најчешће се користи срчана фреквенца коју пацијент успе да оствари на тесту оптерећења.

Здравље 19.03.2019 | 13:26 БРОЈНЕ студије потврдиле су да физичка активност после опоравка од инфаркта смањује ризик од изненадне смрти за 20 одсто, а могућност да поново дође до срчаног удара за чак 30 одсто. Ипак, рекреација након инфаркта препоручује се само по савету стручњака и уз одговарајућу процену способности.

- Програм кардиоваскуларне рехабилитације је строго индивидуалан, али је чињеница да сваки пацијент захтева неки вид физичке активности - каже др Мојсије Анђић, специјалиста интерне медицине Клинике за рехабилитацију "др Мирослав Зотовић". - Најбитније је да се направи програм вежби у складу са клиничким стањем пацијента и његове функционалне способности.

За проверу способности неопходан је тест оптерећења.

- Овај тест пацијент би требало да уради три месеца после инфаркта - каже др Анђић. - Пре тога његова рехабилитација подразумева, док је још у болници, вежбе дисања, разгибавање у кревету и устајање и контролисане шетње ходником. Друга фаза опоравка се спроводи у центрима за рехабилитацију обично две до 16 недеља након инфаркта, када се пацијент едукује о могућностима рекреације, факторима ризика...

Научене вежбе пацијент би требало да ради код куће у темпу и интензитету како му је показано.

- Да би се одржали позитивни физиолошки и клинички ефекти, тренинг мора да се спроводи доживотно, јер се после само неколико месеци паузе постигнути ефекти губе - истиче наш саговорник.

Од велике важности за прописивање тренинга је степен раније физичке активности пацијента.

- За одређивање интензитета вежбања најчешће се користи срчана фреквенца коју пацијент успе да оствари на тесту оптерећења - каже др Анђић. - Овај тест за већину пацијената показује да је довољна рекреација од минимално пола сата до сат времена, умереног интензитета у виду аеробне активности, најмање три до пет пута недељно.

Доктор Анђиђ каже да када је о конкретним активностима реч, кардиоваскуларним болесницима највише прија шетња, вожња бицикла и вежбе истезања.

ПРОГРАМИ кардиолошке рехабилитације обезбеђују испуњење врло важних циљева.

- Доказано је да кардиоваскуларна рехабилитација смањује прогресију болести, превазилажење кардиоваскуларног и мишићно-скелетног ограничења услед неактивности, побољшава толеранцију на напор, редукује симптоме, усклађује координацију, флексибилност мишића и мишићне снаге - каже др Мојсије Анђић.

Новости
фото:интернет