Наша реакција на стрес има неколико фаза

Светска здравствена организација дефинисала је стрес на радном месту као резултат мешавине очекивања и притиска на особу са једне стране, и знања и могућности, са друге стране.

Здравље 05.02.2019 | 09:11 Уколико постоји конфликт на послу, онда се стварају услови за непријатан рад, као и непријатељски односи међу запосленима, који могу да имају негативне последице како на посао, тако и на приватни живот. Све то изазива појаву стреса. 

Мађарски научник, ендокринолог Ханс Селие, први је доказао још 1925. године како присуство нечега, што је касније назвао "стрес", утиче на људски организам. Дефинисао је и генезу стреса код појединца, пишу Новости. 

По њему, реакција на стрес тече кроз неколико фаза:

• У почетној фази јавља се узбуна тела, што значи да се тело креће у правцу стреса, убрзава се рад срца и крвни притисак расте.
• У наредној фази суочавања са стресом долази до пораста хормона кортизола у крви, потом шећера и инсулина, као и ослобађања масних киселина у циркулацију.
• У трећој фази, због дуготрајног одупирања стресу долази до исцрпљивања организма, што се манифестује хроничним умором, слабљењем менталне функције и потиштеношћу, као и смањењем имунитета.

Да не би дошло до ових нежељених реакција организма као последице стреса, потребно је ускладити основне параметре на послу: јасна организациона структура, јасан опис послова, вођење рачуна о пословном бонтону. 

Треба изградити културу позитивног такмичења и тимске сарадње, осмислити тренинге за развој потенцијала групе, примењивати етику у раду и обуку за превазилажење конфликата. Такође, ваља и успоставити равнотежу пословног и приватног живота. 

Светска здравствена организација је такође дефинисала и здравље као стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и онеспособљености.

Б 92
фото:интернет