Небрига и корупција: У Српској сваке године гину радници

У дому породице Куљић у Невесињу сутра, на највећи хришћански празник, неће бити славља. Тек су сахранили домаћина, Ољега Куљића, самохраног родитеља двоје малољетне дјеце, који је погинуо на послу.

Трагедија, која се недавно догодила у Термоелектрани Гацко, нажалост, само је један у низу несретних случајева на радном мјесту, који су завршили погибијом радника.

Подсјећамо, Ољег Куљић је настрадао у уторак, док је обилазио постројење, како би узео узорке угља. Није се вратио са радног задатка. Остаци његовог тијела нађени су у котлу термоелектране.

Да ли се ова трагедија могла избјећи и да ли је било пропуста у безбједносном и у систему заштите на раду у Руднику и термоелектрани Гацко? На ово питање би требало да одговори истрага.

Чињеница је, међутим, да се несреће на послу у Републици Српској дешавају пречесто, поготово у односу на структуру привреде и на број запослених.

Према подацима Републичког инспектората, који су недавно објављени у медијима, прошле године је на послу погинуло 10 радника, а њих 93 су задобили теже повреде на раду.

Слична је ситуација била и претходних година: 2023. године је смртно страдало 10, а годину раније 9 радника.

Према званичним статистикама, радници најчешће страдавају у грађевинарству, те у шумарству и дрвној индустрији, а на црној листи је и електропривреда, у којој је 2023. погинуо један радник, а и повреде на раду су све чешће.

Све су прилике да послодавци не воде довољно рачуна о заштити на раду, мада су неријетко склони да за трагедије на послу окривљују раднике и њихов немар.

Тако ће остати запамћена изјава Момира Смиљанића, директора и власника грађевинске фирме “Фалцон” Теслић. На његовом градилишту у Бањалуци у новембру прошле године десила несрећа, у којој је један радник погинуо, а други је тешко повријеђен.

Смиљанић је за Српскаинфо рекао да су радници сами одговорни за несрећу јер нису носили шљемове. Подсјећамо, погинули радник је страдао, када му је на главу пао терет тежак пола тоне.

–  Да је имао шљем на глави, другачије би се све завршило – рекао је Смиљанић након несреће.

Синдикалци, међутим, тврде да многи грађевинци носе шљемове, али да су они слаба заштита, ако градилиште није обезбијеђено како треба.

Драгана Врабичић, предсједница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналних дјелатности Републике Српске, истиче да је главни проблем то што се не поштују одредбе Закона о заштити на раду и Стратегије о заштити здравља на раду.

– Досадашња пракса је показала да су у грађевинарству за несреће ријетко одговорни пропусти радника, док је највећи проблем необезбијеђен објекат. Потребан је стални надзор над објектом, над радницима, над употребом заштитне опреме, те сталне провјере да ли послодавац испуњава обавезе у вези са заштитом на раду – каже Врабичићева.

Како је раније упозоравала Српскаинфо, несреће на раду су итекако повезане са корупцијом. Уосталом, и статистике потврђују да радници најчешће страдавају у грађевинарству и шумарству, браншама познатим по корупцији.

Како је истакао Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права, кроз корупцију која се развија систем у којем профит и привилегије људи који имају велике количине новца и моћ, имају предност над животима и основним правима других људи.

– Када се средства за рад и за сигурносну опрему троше ненамјенски, када постоји корупција у набавци материјала и опреме, када се инспекције злоупотребљавају и подмићују, или инспекцијске контроле “нестају” у коруптивним токовима, то директно угрожава раднике – рекао је Лучка за Српскаинфо.

(Српска инфо) Фото: Рингиер