Због неактивности и лоше исхране све смо болеснији
Забрињавајући подаци о нездравом начину живота нашег становништва.
Здравље 18.01.2019 | 14:14
С обзиром на то да је дужина живота показатељ здравља и квалитета живљења, намеће се питање у чему греши наш човек и да то може да се исправи. Наводећи податке који најбоље одсликавају виталност целокупног становништва, професор др Сергеј Остојић из Центра за здравље, вежбање и спортске науке (Стари ДИФ), иначе један од аутора "Националног водича за здраве животне навике", каже:
- У односу на већину европских развијених земаља наш човек живи краће, а у односу на Јапан чак осам година. Међутим, осим овог податка, посебно забрињава сазнање да наша популација све више болује и умире од хроничних болести. Хроничне незаразне болести, међу којима предњаче мождани удар и коронарна болест срца, дијабетес и малигне болести, погађају огроман проценат становништва. Оне су и главни узроци смртног исхода.
* Ко је посебно угрожен?
- Истраживање је показало да је више од половине становништва старијег од 15 година имало неку хроничну болест. Учесталост ових болести расте са годинама, а посебно се издвајају хипертензија, повишене масноће, дијабетес и мождани удари. Забрињавајуће су и прогнозе до 2025. године у којима се процењује да ће број гојазних мушкараца порасти на 23,7 а жена на 21,1 проценат. Такође се процењује и све већа учесталост јављања дијабетеса. Чак се и код деце због гојазности учесталије јавља хипертензија - за око пет процената. У поређењу са осталим Европљанима Србија је на 13. месту по учесталости хипертензије међу мушкарцима, а на петом када је реч о женама. Дијабетес код мушкараца сврстава нас на 20, а код жена на 17. место. Због гојазних мушкараца налазимо се на 16. месту, а због дама на 18.
* Колико је исхрана разлог за бригу?
- Без обзира на оскудне податке, стиче се општи утисак да наше становништво има нездраве навике у погледу исхране. Ово се пре свега односи на избор намирница, учесталост оброка и начин припремања хране. Све се то повезује са ризиком за прекомерну ухрањеност и гојазност, као и компликације које овакво стање ствара. Истраживања су показала да готово 80 одсто становништва доручкује, што је само по себи битна ставка, али недовољно разноврсно када је реч о намирницама које су на менију. Испоставило се да свега 8,2 одсто становништва уноси интегралне врсте хлеба, а 12,5 процената једе рибу два или више пута недељно. Воће недовољно или готово никада не уноси чак 54,4 одсто популације. Што се тиче уноса меса, половина отпада на сухомеснате производе. Осим тога, у исхрани има превише масти и шећера. Ово су само неки од примера нездравог начина исхране, што потврђује и податак да сваки пети одрасли становник не размишља о здрављу приликом одабира намирница.
* Шта по питању исхране генерално треба да се промени?
- Правилна исхрана је важна током целог живота. Она омогућава здравље трудница и дојиља, оптималан раст и развој деце, здравље у одраслом добу, као и здраво старење у позном животном добу. У том смислу посебно су важне намирнице које имају велику хранљиву вредност, односно поседују обиље витамина, минерала, дијететских влакана... Здрава исхрана треба да буде уравнотежена да би обезбедила оптималну ухрањеност у складу са енергетским потребама сваког понаособ. Ни превише, ни премало. Осим тога, здрав начин исхране подразумева употребу свих облика хране, конзервиране, сушене, смрзнуте или куване.
* А колико наше становништво размишља о физичкој активности?
- Ни ту баш не блистамо, јер чак 46,3 одсто становништва има такозвани седентаран, односно седалачки начин живота. Жене значајно чешће стоје или седе при обављању свакодневних послова. У просеку, одрасло становништво Србије свакодневно седи пет сати. Већи део становништва свакога дана хода само 10 минута, док око 50 одсто то чини у трајању од пола сата. Активним вежбањем бави се три пута седмично тек нешто мање од девет одсто популације, што апсолутно није довољно. Наду даје податак да 97,6 одсто деце редовно похађа наставу физичког васпитања, мада изостају подаци о броју минута на недељном нивоу, што све чини недореченим. Ово напомињем, јер неколико студија истиче низак ниво физичке форме деце узраста од шест до 14 година у односу на вршњаке из других земаља.
ПОСТЕПЕНО МРШАВЉЕЊЕ
Дневни унос од 1.200 до 1.500 калорија код жена и 1.500 до 1.800 код мушкараца помаже већини одраслих особа да безбедно изгубе вишак килограма у периоду од шест месеци до две године. Ово је једини исправан начин за здраво мршављење. У складу са сопственим потребама, треба правилно да се одреди количина сваке намирнице из оквира здравих образаца исхране, било да се ради о воћу и поврћу, житарицама, млеку и млечним производима или намирницама богатим протеинима. У стручном смислу води се рачуна да се користе намирнице које имају већу хранљиву вредност и већи садржај неопходних есенцијалних материја - истиче овај стручњак.
РАВНОТЕЖА
Када је реч о здравој исхрани, њена енергетска вредност представља један од најважнијих аспеката. Равнотежа између унетих калорија и њихова потрошња кроз метаболизам и физичку активност најбитнија је за одржавање здраве телесне тежине. Управо повећање телесне тежине, као и појава прекомерне ухрањености и гојазности указује да се исхраном уноси више калорија него што се троши. А гојазност је јасно повезана са лошијим здрављем и повећаним ризиком за настанак хроничних болести. Стога је врло битно познавати састав намирница, односно колико садрже угљених хидрата, масти и беланчевина. Колико нам је калорија потребно зависи од старости, пола или нивоа физичке активности. О томе шта ко треба да једе да би се здраво хранио треба да одреди стручњак, а не да се на своју руку примењују углавном бескорисне дијете - наглашава др Остојић.
Новости
фото:интернет
Коментари / 0
Оставите коментар