Одуговлачење прави унутрашњу борбу

Када одгодите прање судова или одговарање на мејлове да би погледали серију на телевизији, осећате се сјајно. Али у тих сат времена, чак и ако мислите да уживате, у вама се одиграва права борба.

Здравље 05.12.2018 | 10:37 Наравно да постоји разлог зашто то радите. Можда сте уморни после радног дана, а у сваком случају је и једноставније: одлажете посао који морате да обавите и у међувремену се забављате. Међутим, ваш мозак се не би сложио - тамо се одвија прави сукоб префронталног кортекса и лимбичког система, пише Бусинесс Инсидер.

Иако доста људи функционше на тај начин, једна од пет особа хронични је "одлагач’, показује статистика. То значи да одгађају обављање неке врсте посла сваки пут када за то имају прилику. Дугорочно, веровали или не, тиме могу наштетити квалитету живота, па чак и нарушити здравље.

Кад следећи пут одлучите да "пролонгирате" неку обавезу док се не заврши епизода серије, сетите се овога: ваш мозак се у тренутку доношења одлуке већ напреже. О чему се ради?

С једне стране имате префронтални кортекст, део мозга који вам задаје дугорочне циљеве и регулише самоконтролу. Управо је то онај гласић који вам напомиње како се судови неће опрати сами од себе.

Наспрам њега стоји лимбички систем. Његова је специјалност уживање – говори вам да је прање судова досадно и да ће вам бити боље ако се позабавите нечим другим. Одуговлачењем вас доводи у стање ужитка, али не успева да угаси префронтални кортекс.

А ако се оваква битка води на дневној бази, није добро. Истраживања су показала како студенти који задатке одлажу до последњег могућег рока имају много слабије резултате у односу на оне који их решавају на време. Исто тако, чешће оболевају, ако је судити по посетама доктору – константном унутрашњом битком нарушавају имунитет.

Исто тако, код њих је већи осећај кривице и врло често су анксиозни. Уколико хронично одгађају боре се и с ниским самопоуздањем, мањком енергије, па чак и – депресијом.

Све у свему, квалитет живота код хроничних случајева доста је лошији него код остатка испитаних. Ако то покушавате да оправдате изговорима у стилу да боље функционишете под притиском, заправо заваравате сами себе. Порука је једноставна: одгађање је нездраво.

Истраживања су показала и који је најбољи начин да се решите ових унутрашњих битки. Зачудо, решење није одмах прионути на сваки посао којег се досетите, већ у начину на који схватате ваше задатке.

Они апстрактни, попут отварања штедне књижице, немају дефинитивно постављен рок. Увек их можете обавити сутра. Управо то је оно што вас води ка одгађању.

Проблем бисте могли да решите тако што ћете задатак учинити конкретним. Врло је једноставно: истраживање показује да људи који су видели илустрацију свог живота у пензији чешће почињу да штеде од оних који тако нешто никад нису замислили. Илустрација је нешто конкретно за шта су се ухватили и прионули обављању задатка.

Ако вам још увек није јасно, покушајте сами на папир да ставите попис или слику нечега што морате да урадите. Задатак ће постати опипљив па је већа и шанса да ћете га у догледно време склонити с дневног реда.

Б 92
фото:интернет