Колико се поштује Хипократова заклетва

Етика лекара и осталог здравственог особља све више је на испиту, а шта све подразумева и да ли се њени принципи поштују.

Здравље 05.06.2018 | 11:00 Незадовољство понашањем лекара и начином њиховог опхођења у лечењу све је учесталије међу пацијентима, иако има и много супротних примера - професионалног и коректног односа. Нажалост, лоши примери увек носе превагу у односу на добре, јер остављају горак траг у изневереним душама оболелих.

Етика лекара и осталог здравственог особља све више је на испиту, а шта све подразумева и да ли се њени принципи поштују, објашњава судски вештак неуропсихијатар примаријус др Зоран Ђурић из Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић":

- Етика подразумева поштовање надасве личности пацијента, поштовање професионалног рада, као и поштовање према колегама. Посматрано по ставкама, то изгледа овако. У односу према пацијентима лекари су дужни да прихвате сваку особу која дође код њих, без обзира на расу, пол, порекло, политичка уверења, сексуалну оријентацију... Осим што треба да поседује људскост и разумевање за болесне, на овакво понашање лекаре обавезује и Хипократова заклетва коју су прихватили у начелу. Етика налаже да свако ко дође код лекара има једнака права. Уколико се било који лекар оглуши о ова правила, прави етички прекршај.

* А уколико није на радном месту?

- Правила понашања су иста. Иако није на послу, а присуствује догађају где је лекарска помоћ неопходна, дужан је да реагује, наравно, сходно свом знању. За почетак може да пружи прву помоћ коју сваки лекар зна, а често је од пресудне важности, као у случају саобраћајних удеса, инфаркта и других мање или више тешких здравствених стања. Некада је ово преломни тренутак да би пацијент благовремено стигао код стручњака и сачувао живот.

* Шта подразумева поштовање професионалног рада?

- У практичном смислу то значи да када пацијент уђе у ординацију, лекар је дужан да се према њему опходи у складу са професијом и етичким правилима. Пацијент треба да му буде изнад свега, што значи и изнад личног материјалног незадовољства у коме се, примера ради, налази. Сваку врсту предрасуда треба да превазиђе, јер болестан човек за све то није крив. Лекарски преглед треба да се уради на ваљан начин, а не да оболелог и не погледа. Ако се жали на тегобе, подразумева се да мора и да га прегледа, што врло често, а поготово када су старији пацијенти у питању, није случај. Чак и данас поједини лекари избегавају да додирну особу са ХИВ инфекцијом, иако се тачно знају путеви преношења. Та врста предрасуда оболелом још више отежава и изазива неповерење у озбиљност лечења.


* Ко је посебно осетљив на понашање лекара?

- Посебно су осетљиви старији пацијенти. Природа њихових болести захтева додатно време које лекар треба да одвоји, а то је често немогуће због системских решења у здравству. Прво обично нема довољно лекара, а поготово нема довољно геријатријских стручњака и за ову популацију специјализованих установа. Као пример најбоље може да послужи Београд са два милиона становника и једним геријатријским одељењем у КБЦ "Звездара". Ово већ није етичко питање за лекаре, већ за систем који треба озбиљније да се бави том проблематиком, имајући на уму да се животни век продужава и да нам је становништво све старије.

ЗНАЊЕ И ЉУДСКОСТ

У етичком смислу човек који тражи лекарску помоћ треба да је изнад свега. У било ком делу Србије треба да му се пружи сва неопходна помоћ у складу са људским и технолошким ресурсима. Ако нису у стању из неког разлога човека на ваљан начин да лече и виде да му је све лошије, треба да га упуте у за то надлежну здравствену установу. Без сујете ако немају решење за ту врсту болести или не поседују одговарајућу дијагностику неопходну за лечење. Није никаква новост да у мањим градовима често нема одговарајућих специјализованих кадрова, а болесници се задржавају са минимумом терапијског лечења. То би требало да се промени и болестан човек на време пошаље на даље лечење, јер је то једино исправно. Сваки лекар осим знања треба да поседује и људскост, односно да смогне снаге да себи призна да није ни најстарији ни најпаметнији, јер је све подложно промени и критици - наглашава др Ђурић.

Новости
фото:интернет