Код офталмолога бар једном годишње

У петој деценији се јавља проблем са видом на близину, а расте и ризик од других болести ока. Сваки други становник старији од 65 година има катаракту.

Здравље 18.04.2018 | 14:41 ВЕЋ од 40. године на офталмолошке прегледе требало би ићи једном годишње, а ако контрола вида изостане, болести као што су катаракта, глауком, сенилна дегенерација макуле или жуте пеге, остаће неоткривене све док озбиљно не наруше вид, што ће у старости бити један од већих проблема. Редовним контролама и откривањем и лечењем обољења ока на време може да се спречи.

Како се животни век продужава, све више људи оболева од очних болести. Прекретница је обично 45. година када долази до неминовне физиолошке промене, због које се слабије види на близину. Сочиво с годинама постаје мање еластично, па се и механизам акомодације, који нам омогућава да јасно видимо предмете на различитој удаљености од ока, смањује. Рецимо, дете од 12 година има акомодацију од 12 диоптрија. У шездесетим годинама акомодација је - нула, а у том добу, да бисмо видели да читамо на удаљености од пет центиметара, потребне су четири диоптријске акомодације.

Проблем диоптрије се, ипак, релативно лако решава ношењем наочара, сочива или ласерским скидањем диоптрије, што је за многе, ипак, велики трошак с обзиром на то да се ова интервенција не ради о трошку здравственог осигурања. Катаракта, глауком, дегенерација жуте пеге су, ипак, далеко озбиљнија стања.

Катаракта

Катаракта или сива мрена је проблем с којим се среће сваки други човек старији од 65 година. То је заправо замућење очног сочива које слаби вид. Уклањање катаракте и уградња новог сочива у офталмологији је најчешћа интервенција. Иако операција није хитна, ако се нешто не предузме може да дође до губитка вида. Раније се сматрало да катаракта треба да "сазри", али се офталмолошка доктрина у међувремену променила и сад се операција саветује што пре, јер је тако и сам захват лакши, и пацијент мање трпи због оштећења вида. Операција катаракте траје десетак минута, ради се у локалној анестезији и потпуно је безболна. Кроз милиметарски рез се, објашњавају офталмолози, усисава замагљено сочиво и замењује новим, вештачким, које ту остаје заувек. Пред саму операцију око које се оперише анестезира се капима и прошири зеница. Током интервенције све време пацијент комуницира са доктором, одмах после захвата иде кући, обично са газом на оку, а сутрадан долази на контролу, кад се примети и прво побољшање вида.

Једном оперисана катаракта се не враћа поново, а у истом дану се могу оперисати оба ока.

У Србији су прилично дуге листе за операцију катаракте у државном здравству, а о трошку здравственог осигурања у приватне ординације, које су са Републичким фондом здравственог осигурања склопиле уговор, моћи ће ове године на операцију катаракте да оде више од 3.000 пацијената. После анализе капацитета офталмолошких клиника и одељења у државном здравству, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" дао је мишљење да су потребе за операцијама катаракте ван плана мреже, односно са приватним установама, за ову годину најмање 3.000 операција, и РФЗО је на јавној набавци уговорио услуге.

Дегенерација макуле

Дегенерација жуте мрље, иначе специјалног дела мрежњаче задуженог за централни вид и разликовање детаља, један је од горућих проблема у офталмологији, а најчешће је у вези са старијом популацијом. Ово обољење може да буде последица и неких хроничних болести, рецимо дијабетеса и запаљенских и инфективних обољења.

Ризик настанка сенилне макуларне дегенерације расте са годинама. У популацији од 65 до 75 година ризик оболевања је од 10 до 20 одсто, а од 75. до 85. године изнад 35 процената. Овај проблем има генетску "подлогу", па су деца и они који су га имали у већем ризику. Међу осталим факторима ризика је и претерано излагање посебно плавом делу светлосног спектра, а нарочито код особа осетљивијих на светло. Зато се и препоручује ношење наочара са заштитним филтером. Због оштећења макуле долази до поремећаја централног вида, које не може да се коригује наочарима. Периферни вид остаје очуван. Смањене контрастне осетљивости и видне оштрине, појаве мрље у центру видног поља или кривљење слика симптоми су због којих треба отићи на преглед код офталмолога. Иако се јавља на оба ока, оштећење најчешће није подједнако на левом и десном. Код суве форме дегенерације жуте мрље нема специфичне терапије, док се код влажне примењује неколико терапија - од ињекција до ласера.

Глауком

ПРЕМА подацима Светске здравствене организације, глауком, познатији као очни притисак, други је по учесталости облик слепила. Око 70 милиона људи у свету болује од те болести, а чак шест и по милиона ослепи. У Србији око 100.000 људи болује од глаукома.

Болест не даје никакве симптоме, па дуго остаје непрепозната, а најзначајнији фактор ризика је повишен очни притисак. Иако је неизлечива, болест може да се држи под контролом - најчешће терапијом у виду капи, а по потреби и ласерском и хируршком техником.

Новости
фото:интернет