За празнике поједемо толико да нам и недељу дана вјежбања не може помоћи

Празници и дисциплина традиционално не иду заједно. Зато су ових дана теретане празне, а у кафанама нема места. Ипак, савети обично проради првих дана јануара, па сви траже брзи рецепт за повратак на старо.

Здравље 08.01.2018 | 10:19 Истраживања показују да током празника поједемо превише јаке хране, а и иначе смо све гојазнији и неактивнији.Па тако, само за један дан празника унесемо око 3.000 калорија, што је за 1.000 калорија више него што је потребно просечном мушкарцу, и 1.200 више него што би требало да унесе жена. Зато би важно било да једна од првих одлука у Новој години буде и да лоше животне навике заменимо добрим.

Савет је да се после празника умерено хранимо, а ко је постио, да постепено пређе на мрсну храну.

„Чари наше традиционалне исхране нарочито су изражене за време празника, за време празничних дана ми заборављамо на правилну комбинацију намирница и количину унете хране и пића, преобилна исхрана, обедовање у неодговарајуће време, лоша комбинација намирница отежава метаболизам и варење хране“, истиче Сања Ћирић, нутрициониста Ургентног центра.

„Сарма, прасеће печење и парче торте, чија калоријска вредност захтева двочасовну активност попут брзог хода да бисмо то поништили. Ако додамо и остале оброке биће нам потребно недељу дана свакодневног вежбања како бисмо умањили штету током празника“, каже професор физичког васпитатања и спорта Немања Армуш.

„Саветујемо умереност у јелу и пићу, мање и чешће оброке, воће и дезерте не конзумирати непосредно после оброка већ два сата након јела, конзумација слатких, газираних и алкохолних пића у умереним количинама“, додала је нутриционисткиња.

А да бисмо били здравији и физички активнији, није неопходно да одлазимо у скупе теретане, и имамо одређене специјалне услове. Довољно је само да немамо изговоре а да имамо вољу.

„Редовна физичка активност и вежбање су стандард у превенцији кардиоваскуларних болести и свакако је велики проблем што је наша земља у врху учесталости кардиоваскуларних болести, све су млађи болесници, гојазни, са високим факторима ризика, што генетским оптерећењем, што учесталошћу пушења, претераном употребом алкохола, физичком некативношћу, саветује се да вежбање не буде нагло, да не буде без консултације са лекарима“, објашњава кардиохирург Милош Матковић.

Неумереност у храни и пићу током празника често уме да поквари расположење јер мало коме неумерено понашање изазива само мамурлук и осећај надутости, тако да ових дана више посла имају и у Хитној помоћи.

А због празничке исхране, која је помешана са временским осцилацијама и пролећним температурама када им време није, више посла имају и неуролози и кардиолози.

РТС
фото:интернет