Шта је перут и како се лијечи?

Перут је незапаљенска варијанта себороичног дерматитиса. Један је од честих проблема са којима се велики број људи сретне бар једном током живота. Као хронична појава, присутна је код два до пет одсто људи. Може да се јави у било ком животном добу и чешћа је код мушкараца.

Здравље 09.11.2017 | 08:30 Постоје бројне претпоставке како до самог обољења долази, а неки од фактора који могу допринети њеној појави су: урођена склоност, године живота (чешће у трећој и четвртој деценији), превише масна кожа, знојење, лоша хигијена, пад имуног система, неке хроничне болести, гљивична обољења коже, Паркинсонова болест, стрес, а могуће и временске прилике.

Површни део коже, који има заштитну улогу, у нормалним условима неприметно се љушти сваких 28 дана.

Заштитну улогу има и себум, материја која се састоји од масти и коју луче себацеалне жлезде, распоређене око фоликула длаке у кожи, највише на косматом делу главе (капилицијуму), челу, лицу и горњем делу груди, такозваним себороичним пределима.

Претпоставља се да претерана количина себума (масна кожа) представља добру подлогу за раст гљивице Питyроспорум овале, која се и иначе налази на кожи, али у превеликој количини вероватно утиче на њено љуштење, који постаје брже, а самим тим и видљиво као перут.

Перут се манифестује појавом масних, жућкастобеличастих љуспица, које спонтано отпадају са површине главе покривене косом, па их често прво приметимо на раменима и одећи.

Могу да се појаве и у пределу обрва, чела, иза ува, у спољашњем ушном каналу, лицу, грудима, леђима мада тада тешко можемо одвојити појам перут од самог себороичног дерматитиса.

Поред љуспица, може се јавити и свраб на поменутим деловима, па се дешава да их људи сами одстрањују, чиме могу настати красте, као и нека гљивична обољења или бактеријске инфекције. Евентуална појава црвенила је доказ запаљенске реакције, односно присутног себороичног дерматитиса.

Лечење

Иако перут може да буде веома упоран проблем, који се временом често враћа, постоје бројна средства која омогућавају добру контролу и правилном применом дају одличне резултате.

Наравно да и овде имамо бројне разлике у приступу, али већина метода се базира на локалној примени крема за кожу и шампона за косу који садрже кетоконазол, клотримазол, миконазол или неки други антигљивични препарат, затим крема са хидрокортизоном, иначе локалним кортикостероидом, и шампона за косу који садрже цинк пиритион, селениум сулфид или деривате катрана.

Могућа је и краткотрајна употреба гелова и лосиона са флуоцинолон ацетонидом (кортикостероид), али је препоручљиво да се пре употребе консултујете са дерматологом.

Важно је истаћи да се код појаве накнадне инфекције, код поменутих промена, у терапију, по препоруци лекара, укључују и антибиотици.

Добром и редовном хигијеном и правилном употребом поменутих терапијских средстава може се знатно редуковати учесталост ове веома досадне и естетски непријатне појаве.

Б 92
фото:интернет