Пет највећих лажи о исхрани којима уништавате своје здравље

С обзиром на то да научна истраживања у вези са исхраном из дана у дан доводе до различитих закључака, тешко је разлучити које намирнице су најздравије, а направити грешку врло лако. Британски нутрициониста Ријана Ламберт набраја пет најчешћих заблуда у вези са здравом исхраном.

Здравље 24.07.2017 | 14:41 1. Конзумирање прекомерне количине јаја је лоше за вас
Иако јаја садрже холестерол, за који се верује да доводи до настанка срчаних болести, др Ламберт објашњава да ова намирница заправо доводи до повишења нивоа ‘доброг’ холестерола (ХДЛ) у крви.

Нутриционисткиња додаје да су јаја богата протеинима, здравим мастима, бројним витаминима и минералима, као и јединственим антиоксидансима, због чега би редовно требало да буду заступљена у исхрани.

2. Сва биљна уља су здрава
“То не би могло да буде даље од истине”, каже др Ламберт.

Ранија истраживања су показала да полинезасићена уља смањују ризик од настанка срчаних болести, и то је главни разлог због којег људи мисле да сва биљна уља имају благотворно дејство на организам.

“Важно је схватити да постоје различити типови полинезасичћених масноћа, претежно омега-3 и омега-6 масне киселине. Прве добијамо из рибе и органског меса, док биљна уља главни извор омега-6 масних киселина. Врло је важно постићи равнотежу између њих”, каже др Ламберт.

Главни разлог зашто су индустријски добијена биљна уља опасна јесте зато што се приликом обраде излажу токсичним хемикалијама

“Зато би најбоље било да уместо рафинисаног уља конзумирате различито семење и хладно цеђена уља”, саветује нутриционисткиња.

3. Месо је лоше за вас
Већина меса које се нуди у супермаркетима нимало не личи на оно чиме су се хранили наши преци. Животиње се данас држе у врло скученом простору, константно су изложене стресу и кљукају се антибиотицима и хормонима ради бржег раста, а прерађевине су препуне канцерогених адитива.

Ипак, то не значи да је свако месо лоше за вас, већ само оно које се производи индустријски.

Др Ламберт наводи да је савршено у реду јести црвено месо из органске производње, најбоље једном недељно, с обзиром на то да је ова намирница крцата витаминима, минералима, антиоксидантима и здравим протеинима и масноћама.

4. Све калорије су исте
“Многи људи сматрају да је калоријски дефицит све што је потребно ако желе да смршају, али то није истина. Врсте намирница које једете су много важније од броја калорија које конзумирате”, каже др Ламберт.

Нутриционисткиња објашњава да метаболизам не обрађује на исти начин различите врсте намирница и да наша исхрана има директан утицај на количину хране коју једемо, количину калорија коју сагоримо, као и ниво хормона у крви.

Протеини тако више смањују апетит у поређењу са мастима и угљеним хидратима, па се препоручују говедина, јаја, махунарке, воће и кромпир, док би слаткише требало избегавати у потпуности.

5. Конзумирање масноћа доводи до повећања телесне тежине
Када су научници седамдесетих година прошлог века донели закључак да нас масноће гоје, полице супермаркета убрзо су преплавили производи са смањеним процентом масноћа, укључујући и оне из којих су масноће у потпуности уклоњене.

Временом не само да се показало да је ова тврдња неистинита, већ је овим намирницама додавано обиље шећера и адитива како би се надокнадио гори укус хране због одстрањених масноћа.

Такође се показало да смањени унос масноћа доводи до већег осећања глади, с обзиром на то да тело вапи за преко потребним нутријентима.

Које намирнице би обавезно требало да буду заступљене у здравој дијети?

 Ламбертова саветује да редовно конзумирате рибља уља (богата су омега-3 масним киселинама), пуномасни јогурт (садржи пробиотске културе које благотворно утичу на цревну флору), орашасте плодове (снижавају ниво ‘лошег’ холестерола и ниво шећера у крви), путер (богат је витаминима А и Д) и авокадо (садржи олеинске киселине и масноће које снижавају крвни притисак).

Б 92
фото:интернет