Знамо ли шта једемо

Недавно је у медицинском часопису БМЈ објављена једна студија, о којој пише „Њујорк тајмс“, и одмах покренула многа питања о утицају дијета на кардиоваскуларни систем. Одговори су у срж погодили уврежено мишљење о засићеним мастима у намирницама.

Здравље 27.09.2016 | 10:29 Интересантно је да студија датира још из шездесетих и седамдесетих година, па је логично питање зашто до сада није била објављена.
У нутриционизму ретко шта изазива толико контроверзе као масти. Више није питање треба ли их потпуно избацити из исхране, већ које масти су прихватљиве.

Највећи извор за наш организам јесу засићене масти, којих је највише у црвеном месу, млечним производима и пилетини. Незасићене масти налазе се у риби и биљним уљима, а лекари и нутриционисти се дуго споре треба ли их појачати у исхрани.

У једној студији у Минесоти, спроведеној у старачком дому и у шест менталних установа, од 1968. до 1973. учествовало је више од 9.400 испитаника старости од 20 до 97 година. Подаци о нивоу холестерола били су доступни за више од 2.300 испитаника који су били на посматрању више од годину дана. Њихов извор калорија чинило је 18,5 одсто засићених и 3,8 одсто незасићених масти. Други поступак сматран је здравијим по срце и подразумевао је смањену употребу засићених масти (9,2 одсто), а већу употребу незасићених (13,2 одсто). Ови испитаници су праћени у наредне три године.

Све се свело на то да је другој групи холестерол знатно пао у односу на прву групу.
Ипак, ризик од смртности није смањен, већ напротив, смртност се повећала код оних у „здравијој“ дијети, нарочито код старијих од 65 година. И што је још више забрињавајуће, што је холестерол више пао, то је била већа стопа смртности код пацијената.

 Ипак, у питању је само једна студија, спроведена над хоспитализованим особама, од којих је само четвртина држала дијету дуже од годину дана. Међутим, то је нешто над чим у сваком случају треба да се запитамо.
У протеклих шест година неке студије су потврђивале, а неке оповргавале ову тезу, па су реакције јавности, природно, биле двојаке.

Ово није први пут да се давно спроведена истраживања провере у оквиру савремених стандарда. Резултати још једне студије која је спроведена од 1966. до 1973. у Сиднеју постали су познати јавности тек пре три године. И ту се каже да је исхрана базирана на незасићеним мастима водила ка већој смртности од срчаних обољења.

Остаје отворено питање зашто овакви резултати нису били објављени много раније. Могуће је да се једноставно нису уклапали у тадашње схватање истине. А главни истражитељи у студији из Минесоте јесу научници који за срчане болести највише криве засићене масти. У „Њујорк тајмсу“ не сумњају да су ови научници заиста веровали да систем исхране са мање засићених масти снижава холестерол и води бољем здрављу и то истраживања и потврђују. Међутим, вероватно су били збуњени када све то није резултирало мањом стопом смртности. 

 Зато се лако долази до закључка да случај против засићених масти и нема много основа.
Као и увек, студије које немају очекиван или веома значајан резултат највероватније неће ни бити објављене, за разлику од оних које у везу доводе, рецимо, храну и канцер.

За крај, тешко је заиста бити потпуно сигуран у то шта јести, а шта не када знамо колико студија постоји, а тек колико је оних необјављених.

Блиц жена
фото: интернет