Медитација ефикасније смањује бол него лијекови

Нове студије потврђују да је техника опуштања духа и тела осим у превенцији болести, значајна и у терапији.

Здравље 20.04.2015 | 08:47

Медитација ефикасније смањује бол него лијекови

За сат бављења древном вештином постиже се готово двоструко бољи учинак него уз помоћ морфијума и аналгетика. Истраживањима је утврђено да је мозак човека који медитира физички другачији

АКО желите да развијете креативност, памћење, пажњу и интелигенцију, али и да сачувате здравље, почните да - медитирате. Доказано је, рецимо, да је учесталост обољевања од болести срца мања за 86 одсто, а ризик од рака за 55 одсто него код људи који не упражњавају ову технику.

Истраживања су показала и да древна вештина опуштања духа и тела снижава крвни притисак, а код депресивних особа медитација значајно спречава могућност поновне појаве симптома. Такође, утврђено је и да дугогодишње, редовно медитирање може да утиче на мождане структуре, а благотворно је за стабилизовање расположења и побољшање памћења.

- Утврдили смо да медитација мења људски мозак - рекла је асистент Ребека Ервин Велс, професор неурологије у америчком институту Wаке Форест Баптист Медицал Центер. - Тек почињемо да схватамо шта те промене значе, и какву корист од њих можемо да имамо.

У одвојеним клиничким студијама др Велс је истраживала делотворност медитације и јога програма за смањење стреса код благог когнитивног оштећења, као што је рецимо проблем са памћењем, и код мигрена и главобоља.

Учесници прве студије су били одрасли, од 55 до 90 година, са благим когнитивним оштећењима. Након осам недеља практиковања медитације и јоге знатно су поправили функционисање дела мозга који је активан током интроспективних мисли као што су проналажење сећања, у поређењу са учесницима који су добијали конвенционални негу. Ови налази указују на то да медитација позитивно утиче на области мозга које су највише погођене Алцхајмеровом болешћу и на тај начин би могла да успори напредовање болести.

Друга студија је показала да су одрасли са мигренама који су осам недеља медитирали и радили јога програме за смањење стреса имали краће нападе мигрена од оних у контролној групи код којих је примењивана стандардна медицинска нега.

Обе студије су пилот пројекти на малим групама и потребна су додатна истраживања - рекла је др Велс. - Ова врста медитације је безбедна и релативно једноставна, а ако се докаже да заиста може да одложи когнитивно оштећење и ублажи мигрене, могла би да допринесе побољшању квалитета живота многих људи.

Ранија истраживања су потврдила да медитација опушта и снижава стрес, умањује ризик од гојазности, дијабетеса и болести срца, побољшава концентрацију, учење и борбу са проблемима.

Такође, утврђено је да само 30 минута медитације дневно доприноси ублажавању симптома тескобе и депресије, и то на сличан начин на који се то успева уз помоћ антидепресива. Научници су проучавали промене симптома код особа које су патиле од различитих здравствених проблема: несанице, фибромијалгије, депресије, тескобе, дијабетеса, срчаних болести, рака, хроничних болести, зависности од лекова и дроге.

Медитација ефикасније смањује бол од многих аналгетика. Студије су показале да нешто више од сат времена медитације може да смањи интензитет бола за 40 одсто, а непријатан осећај који он производи за око 57 одсто. Морфијум и други аналгетици смањују бол у просеку за 25 одсто. У овом истраживању је учествовало 15 волонтера који никада пре тога нису медитирали. Током четири двадесетоминутне сеансе учили су да фокусирају пажњу на дисање и да се ослободе лоших мисли и осећања.

Пре и после медитације, истраживачи су анализирали мождану активност испитаника посебном магнетном резонанцом. Током скенирања, давали су им болни топлотни стимуланс у ногу и посматрали реакције у њиховом мозгу током медитације и након ње. Дијагностички снимци направљени након медитације показали су да се степен бола драстично смањио код свих волонтера, а код неких и за 99 одсто.

Истраживањима је утврђено да је мозак човека који медитира физички другачији од мозга оног који није стекао ову навику. Тим Универзитета Имори у Атланти скенирао је главе групе учесника који медитирају и оних у контролној групи. Први су се лакше ослобађали непожељних мисли и брже враћали на задатак, јер су само после неколико секунди примећивали да су им мисли одлутале.

Дугогодишње медитирање успорава старење. Снимци мозга су показали да, за разлику од опште, популација склона медитацији са годинама не губи сиву материју задужену за усредсређивање мисли.

БЛАГОДЕТИ МЕДИТАЦИЈЕ

* повећава густину делова мозга који су задужени за пажњу и анализу

* ојачава физичку структуру мозга и освешћује неке његове успаване делове

* успорава процес старења мозга

* делује против депресије

* смањује ниво стреса

* подстиче интелигенцију и осећај среће

* подиже самосвест

* поспешује ментално и физичко здравље

* поспешује позитивно размишљање

* побољшава здравље неурона

* учи како да се фокусирамо