Угља све мање у БиХ, увоз електричне енергије никад већи

Недовољно угља за неефикасне термоелектране, којима истиче рок трајања. Недовољно улагања у изградњу нових електрана.

То су, у најкраћим цртама, разлози због којих је Босна и Херцеговина постала зависна од увоза електричне енергије, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) енергетски експерт Алмир Мухамедбеговић.

Производња струје у БиХ је од 2021. до 2024. године године пала за 15 посто, па је више нема довољно ни за властито тржиште, због чега је увоз постао неизбјежна опција.

Прошле године је у БиХ увезено 120 посто више струје него годину раније, а увоз је 2024. године достигао највећу вриједност у посљедњих шест година, показују подаци Државне регулаторне комисије за електричну енергију (ДЕРК).

Раст увоза се потпуно "отео" контроли у првом кварталу ове године, када је у БиХ увезено више електричне енергије него у првим кварталима пет претходних година збирно.

Мањак угља за термоелектране у Федерацији БиХ

Амер Јерлагић, бивши директор ЕПБиХ, каже за РСЕ да се власти Федерације Босне и Херцеговине прелако и неодговорно одрекле угља и бриге о рударима и рудницима.

Око 60 посто струје у БиХ произведе се у термоелектранама на угаљ, али је производња угља драстично опала.

Производња у седам рудника у власништву Електропривреде БиХ преполовљена је између 2018. и 2023. године, док је њихово пословање обиљежено оптужбама за корупцију, штрајковима, те губицима у пословању који су премашили 469 милиона евра.

Мањак угља и у Републици Српској, али само у јавним термоелектранама

Електропривреда Републике Српске је почетком ове године почела испоручивати трећину електричне енергије из термоелектране Угљевик за словеначку електропривреду, што је додатно створило потребу за увозом, каже за РСЕ, Иван Копривица, извршни директор за техничке послове у овом предузећу.

Објашњава да је словеначка компанија учествовала у изградњи термоелектране Угљевик, за вријеме бивше Југославије, те је до рата 1990-тих година преузимала трећину енергије из ове термоелектране.

"У рату је прекинута та испорука, и они су касније тражили свој дио, што је и досуђено арбитражом, коју ми морамо поштовати. И кренуло је то ове године", објашњава Копривица.

Додаје да је ова термоелектрана крајем прошле године остала без угља.

Наиме, Влада Републике Српске је 2013. године додијелила концесију за експлоатацију угља у Угљевику цомпанији "Цомсар Енергy Република Српска" у власништву руског олигарха Рашида Сердарова, који је најавио изградњу новог блока термоелектране "Угљевик 3".

Нова термоелектрана никад није изграђена, а Влада РС је покренула процес откупа Сердарове фирме за још необјављен износ.

Ова концесија је узроковала несташицу угља која је новембру и децембру прошле године зауставила рад Термоелектране у Угљевику на више од десет дана.

"Ту се мора узети у обзир, наравно, и старост самих термоелектрана, термоелектране Гацко и термоелектране Угљевик, које су одрадиле тај неки свој пројектовани животни вијек од 200.000 сати. Нужна су озбиљна улагања у те електране да би оне наставиле радити", каже Копривица.

Рјешење је, додаје он, градити нове производне капацитете, те очекује да ће током 2027. и 2028. године бити пуштен у погон хидроелектране "Дабар" и "Бистрица", што ће сигурно допринијети да ЕПРС озелени и ојача свој енергетски портфолиј.

Проблема са угљем није имао "ЕФТ", јер је ова приватна компанија изградила термоелектрану у Станарима на лежишту угља, за чију експлоатацију је претходно добила концесију власти РС.

Од ове компаније је угаљ посљедњих година куповала и Електропривреда Босне и Херцеговине.

Босна и Херцеговина има 14 активних рудника угља. Десет у јавном, а четири у приватном власништву.

Од тог броја, њих осам су у власништву Федерације БиХ и њеног јавног предузећа Електропривреде БиХ.

Два су у власништву Електропривреде Републике Српске.

Више од 95 посто годишње производње угља у БиХ се искористи као гориво за производњу струје у пет термоелектрана- Тузли, Угљевику, Станарима, Какњу и Гацку.

(РСЕ)   Фото: ЕПБиХ