Шта пишу словеначки медији о Додику, Вијадукту и пословима у Порторожу?!

Почело је као прилично невина објава на сајту РТВ Словеније, на основу прилога Боштјана Анжина, дописника националне телевизије из Београда.

Наиме, због тешког дуга од 57 милиона евра словеначкој компанији Виадуцт д.о.о. Ваздушни саобраћај у Босни и Херцеговини је угрожен из Луције. На сајту РТВ Словеније у почетку је чак и погрешно написан назив фирме (Виадукт д.о.о.), што је изазвало одређену забуну, јер фирма са тим називом нема никакве везе са оном из Порторожа, којој БиХ дугује 57 милиона евра, а дуг расте сваким даном због камата.

Али пре него што кренемо у детаљнију истрагу о компанији под називом Виадуцт д.о.о. са седиштем у Луцији, информацију о необичном дугу који је овој словеначкој компанији признао међународни арбитражни суд у Вашингтону. Тужба и релативно висока одштета услиједиле су након што је Република Српска прије неке године прекршила уговор о концесији за изградњу хидроелектрана на Врбасу, процијењене на 165 милиона евра.

Овај уговор је на основу тендера добила словеначка компанија Виадукт из Луције. А пошто је Република Српска прекршила уговор, Вијадукт је прво предложио нагодбу (односно обештећење, а тиме и обострани раскид уговора), али власт у Бањалуци, главном граду Републике Српске, о томе није хтјела ништа да чује. А како Република Српска (још) није субјекат међународног права, обавеза плаћања 57 милиона евра одштете на крају је пала на власт у Сарајеву.

Према пословном регистру, Виадукт нема запослених и није порески обвезник, што значи да његови приходи не прелазе 50.000 евра годишње.

Е сад, срж овог необичног случаја: словеначка компанија Виадукт, основана 1. априла 1992. године, која је добила концесију у Републици Српској, никада није имала референце у области хидроелектрана. Према доступним информацијама, пре давања концесије бавила се пројектовањем и градила мање објекте, куће и викендице. Другим речима, Виадукт је направио невероватан посао, јер је без референци дошао до пројекта вредног 165 милиона евра!

Виадукт спада у категорију микро предузећа и нема запослених. Такође, неколико година није имао приход од продаје. У власништву је Бориса Гољевшчека и Владимира Зевника, које Гугл налази само у руководству Синдиката помораца Словеније. Гољевшчек, који је и законски заступник и директор, практично не постоји на светској мрежи, што је занимљиво.

За ову зграду у Лимињанској улици у Порторожу кажу да је сједиште компаније Виадуцт д.о.о., која је добила концесију за пројекат хидроелектране у Републици Српској вриједан 165 милиона евра.

По Приморју се прича да је Гољевшчек у кругу некадашње "Сплошне пловбе" и да је у добрим односима са Гашпаром Мишичем, који није тако мала риба, а поготово на словеначком приморју. Његов продор у националну политику са странком "Позитивна Словенија", са којом је Зоран Јанковић безуспешно покушао да преузме власт 2012. године, није успио.

Од њега је касније одустао и Борис Поповић, али је Мишич у међувремену накратко успио и политичким путем (захваљујући тадашњој премијерки Аленки Братушек) дошао на чело управе Луке Копер – гдје га је у новембру 2013. посјетио Милорад Додик. Према неким информацијама, које се заправо не могу провјерити, каже се да Додик није био и формално већ неколико година власник стана у Луциан-у  као и јахта у марини Порторож.

Босанскохерцеговачки медији откривају крајње сумњиве околности овог случаја и наговјештавају да иза "договора" можда стоји и сам Милорад Додик.

Док је крајње необична прича о компанији из Луције, која ће на овај или онај начин - наиме, пресудом међународног арбитражног суда у Вашингтону - од Босне и Херцеговине наплатити најмање 57 милиона евра, а у случају кашњења и више, јер затезне камате износе око 8.000 евра по дану, полако се расплитала, у Сарајеву разумију овај нови разлог.

О шокантном открићу извијестили су Радио Сарајево и Хајат, позивајући се на изјаве посланика БиХ Златка Милетића, који је тврдио да је Виадукт из Словеније у суштини фиктивна компанија, што су му потврдили и "припадници словеначких служби безбједности".

Не знамо да ли је Виадукт заиста фиктивна фирма која је регистрована по форми и има пословну адресу, а заправо не послује. Али бх. медији тврде да је то тако и да Милорад Додик има и стан у близини. Без обзира да ли је то тачно или не, операције Виадукта су заиста необичне, можда чак и сумњиве, на много начина. Поготово што та фирма никада није имала референце у области изградње хидроелектрана, а према доступним подацима, нема ни запослених ни значајнијег промета.

У Словенији је добродошао капитал из Републике Српске, посебно у Љубљани, коју скоро 20 година води Додиков добар пријатељ Зоран Јанковић.

С обзиром на инвестиције које последњих година стижу из Републике Српске у Словенију, а за њих је најинтересантнија Љубљана – свакако захваљујући њеном градоначелнику Зорану Јанковићу –, не може се искључити да би случај Вијадукта из Порторожа могао бити и случај разрађеног, легализованог „прања новца“.

То би значило да се заправо ради о фиктивној компанији која је коришћена за добијање велике одштете на основу правне одлуке суда. Теоретски је могуће да би Додик намјерно прекршио уговор о концесији са словеначком компанијом, касније одбијајући било какву нагодбу или споразум, да би случај завршио пред међународним судом, који би оштећеној компанији досудио високу одштету. Шта би онда било са овим новцем питање је од 57 милиона евра (плус камате).

Нико још није доказао да је то тачно и да је то тако „склопљен посао“. Међутим, знамо какав је углед Милорад Додик и како се послује у Републици Српској. Стога није искључено да иза инцидента стоји прање новца, легализовано од стране суда. Зијад Бећировић, директор Института за балканске и блискоисточне студије у Љубљани, каже да је Словенија, нажалост, постала "оаза сумњиве престонице Милорада Додика и његових тајкуна". И додаје да би свако откриће о томе како Додиков капитал долази у Словенију могло утицати и на предстојеће парламентарне изборе у Словенији.

(<стронг>Плуспортал)