Ко кочи увођење нових технологија на општим изборима?!

Грађани БиХ имају све мање повјерења у изборни процес. Већина их сматра да више није важно за кога гласају и да ли уопште излазе на изборе, јер је исход већ унапријед познат. Али, оно што би могло да врати интегритет изборном процесу, јерте увођење нових технологија. 

Увођење нових технологија у изборни процес у БиХ подразумјева  биометријске уређаје који ће спријечити манипулације са бирачким списковима и увођење скенера гласачких листића који ће омогућити добијање стварних резултата у врло кратком року, те спријечити манипулације изборних листи.

ЦИК је на локалним изборима 2024. године у 7 општина и Брчко Дистрикту провео пилот пројекат у коме су кориштене нове технологије. 

„Нове технологије су нам показале да је резултате могуће добити за 40 минута. За 5 минута је стигло 30 одсто резултата путем скенера, а након тога за 10 или 15 минута и осталих 60 одсто резултата",  рекла је Предсједник Централне Изборне комисије Ирена Хаџиабдић. 

За увођење нових технолигија  ЦИК је  предложио оквирни буџет у износу од 112 милиона марака. Пробелм је што БиХ још није усвојила буџет за ову годину а не зна се ни да ли су у том буџету планирана средстава за ове намјене, па је сигурно да на наредним изборима неће бити нових технологија. 

Хажиабдићева истиче да су према плановима ЦИК-а средстав требала бити осигурна већ крајем априла ове године. 

„Хитно би се требало приступити измјенама и допунама изборног закона, и да опрему набавиму и да апликације које су потребне за опште изборе припремимо до краја године да би смо следећу годину оставили доста времена да ту опрему тестирамо да можемоп радити једну широку едукацију и информисање бирача“, каже Хаџиабдићева. 

 Зашто све ово није урађено како би општи избори били проведени са новим технологијама и коме је то сметало. 

 Делегат ПДП-а у Дому народа ПС БИХ Ненад Вуковић наглашава да је сав тај процес највише кочио СНСД. 

„Мсилим да су до сад користили обилато користили механизам 4 делегата у Дому народа, а данас немају ту могућност и надам се да ћемо ријешити то питање за наредне изборе“, рекао је Вуковић. 

Са овим мишљењем слаже се и Џемал Смајић  делегат Странка за БиХ у Дому народа БИХ 

„Странкама које су у владајућој коалицији не одговара увођење нових технологија јер знамо за све малверзације које они имају снаге да проведу на дан избора и да пониште вољу бирача“. 

Предсједсвајући Дома народа БиХ Никола Шпирић из СНСД-а пита, зашто се њему поставља питање око усвајања измјена изборног закона, кад је он као Предсједавајући Дома народа уврстио ту тачку у дневни ред. 

„Зашто колеге не желе да расправљају о тој тачки дневног реда питајте њих. Док сам ставио ову тачку на дневни ред ми смо пристали да разговарамо о томе и да то подржимо“, рекао је Шпирић. 

Хасан Камењаковић из Коалиција за слободне и поштене изборе „Под лупом“ наглашава да опредјељење политичких субјеката за унапређење избора увијек постоји, али да када је потребно прећи са ријечи на дијела, ту увијек постоји одређени отпор. 

Обзиром да  наредни општи избори неће подразумјевати пријеко потребне промјене, можемо очекивати  поновљен  сценарио са свих прошлих избора.

Подсјећамо да је опште изборе у Републици Српској 2022. године обиљежио скадал у избору за предсједника. Кандидат опозиције Јелена Тривић тврди да је њен против кандидат  Милорад Додик на мјесто предсједника дошсао крађом гласова .

„Жртва тих избора је народ који је покраден и који је добио предсника који није добио већинску вољу народа. То је питање политичке корупције која би на неки начин требала да се спријечи и да се заустави, ако мислимо да напредујемо и у било којем другом погледу и аспекту друштвеног живота.

Јер, шта да очекујете од људи и од система који је базиран на изборној корупцији , можете очекивати да из тог сјемена корупције израсте и сваки други вид корупције“, закључила је  предсјкедник  Народног  фронта Јелена Тривић. 

Аналитичари тврде да евентуалне ,,козметичке,,  измјене изборног закона не могу спријечити све оно што се дешава у изборном процесу у БиХ. Потребно је, сматрају они, пооштрити санкције за преваре на изборима, што до сада није био случај. 

Политички аналитичар  Ивана Марић каже да се требају првенстено одузимати мандати људим за које се утврди да су варали на изборима. 

„Такође, требају да се пооштре казне и члановима бирачких одбора и посматрача за које се утврди да су радили неке преваре. Исто, ови чланови бирачких одбора а и посматрачи, требају бити државни службеници, па у случају да се утврди нека неправилност, да они остану без посла“, изјавила је Марићева. 

Када све саберемо и одузмемо, као главне кочничаре у измјенама изборног закона проналазимо странке на нивоу БиХ који су већ деценијама на власти.

Њихови добро уиграни системи за изборне преваре дају им сигурност да ће и даље бити дио власти,а када је власт у питању не сметају им ни одлуке, високих представика, признатих или непризнатих.  

Подсјећамо Кристијан Шмит је наметнуо одлуку о финсирању оптих избора 2022.ге и сви су изашли на те изборе па и они који га не признају.

Још једна Шмитова одлука, она од пприје неколико дана којом се обустављају све исплате буџетских средстава за финансирање СНСД-а и Уједињене Спске, могла би утицати на опште изборе наредне године, јер без новца за куповину бирача тешко ће осигурати побједу. 

(БН) Фото: БН