Велика јабука има своју мање познату страну

Од којота у Бронксу, ракуна на Менхетну, сова у Бруклину и јелена на Статен Ајланду - у урбаној џунгли Њујорка буја и животињски свет.

Путовања 03.04.2018 | 11:53 Али, суживот милиона дивљих животиња и 8,5 милиона људи у граду познатом по рекордно високим небодерима, неонским светлима и брзом ритму живота 24 сата на дан, није увек лак. 

Премда Њујорчани воле животиње, њихова љубав може доћи у искушење када којот поједе кућног љубимца, јелен похара засаде парадајза или ракун разнесе смеће по улици. Популација дивљих животиња у Њујорку расте готово 30 година и сада их има више од 600 врста. 

"Њујорк има 11.735 хектара паркова у којима је лов забрањен и у којима има мало природних грабљиваца", рекао је Џејсон Мунши-Саут, доцент биологије на Универзитету Фордхам. 

Он је проучавао примате на Борнеу и слонове у Габону, а сада је стручњак за дивље животиње у америчкој финансијској престоници, најнастањенијем граду у Северној Америци. 

Процењује да у Њујорку живе хиљаде ракуна, заједно са неколико хиљаде јелена и 50 којота, већином у Бронксу, иако се понекад могу наћи и другде. 

Када је реч о морским животињама, фоке знају да се сунчају на стенама залива Пелам у Бронксу, а понеки кит зна да изрони у водама код Квинса. 

Свако пролеће, птичица жалар, који се у Њујорку и неколико других америчких држава сматра угроженом врстом, почиње да долази у Рокавеј Бич како би савила гнезда.

"Чак и ако нисте видели којота, којот је видео вас!", рекла је ренџерка Кејла Мекеј (25) групи полазника радионице о "животу са урбаним којотима" у парку у Бронксу. 

Мекеј каже да се не треба бојати којота, које је тешко приметити јер се крећу тихо и ноћу. Најбоље је не приближавати им се и не хранити их. 

"Морамо људе да научимо бољем суживоту са дивљим животињама. Ако не знате да на Статен Ајленду постоји 2.000 јелена и возите прилично брзо, вероватно ћете налетети на неког од њих", објашњава Ричард Сајмон, директор градског одељења за дивље животиње. 

Њујорк је основао то одељење крајем 2016. године и од тада је оно спровело програм стерилизације 95 одсто мушке популације јелена на Статен Ајленду. Или око 1.100 животиња, по Сајмоновој процени. 

"Када се нешто догоди, обично су криви људи, не животиње", рекао је Мунши-Саут, "Треба их углавном оставити на миру." 

Сајмон инсистира да је "град довољно велики и за људе и за животиње. Понекад, каже, људи зову и траже да се животиње "врате у природу". 

"Али немамо где да их вратимо. Они сада живе овде", рекао је и додао: "Ако се неко уплаши када угледа којота и назове 911, полиција мора да реагује. Покушаће да га ухвате. Неке су већ убили".

У склопу недавне градске кампање о масовном транзиту животиња објављене су фотографије дивљих животиња уз наслов "Њујорчанин" и људима је речено да их не хране. 

"Не постоји разлог да се веверица храни хот-догом или перецом", рекао је Сајмон. 

Храњење може довести до тога да животиње изгубе страх од људи. Може довести и до угриза. Неки ракуни у Централ парку могу чак да постану агресивни и покушају да украду храну од пролазника. 

"Неки људи се изненаде, кажу ми 'Ох, мислио сам да овде имамо само пацове'", рекао је Мунши-Саут. 

"Када лети радимо у парковима и када буде јако вруће и има пуно комараца, нема заправо пуно разлике у односу на Борнео", нашалио се он.

Б 92
фото:интернет