Ових девет знакова указују на анксиозност

Анксиозност је врло често таква да ју је тешко игнорисати, али неки људи могу да се осећају врло лоше, а да уопште нису свесни о чему се ради. Свако промене менталног стања доживљава другачије, али постоје бројни први знаци које људи игноришу.

Здравље 04.12.2017 | 14:23
Ових девет знакова указују на анксиозност
Тачно препознавање ових симптома може да помогне у дијагнози тескобних осећања, што води и ка откривању корена проблема. Инцијални симптоми су психолошки, уз неке промене на телу. Убрзано дисање, бржи откуцаји срца и напетост мишића, све су то физички симптоми који се често игноришу и које не повезујемо са психом, а заправо би требало.

Један од најчешћих првих симптома анксиозности јесте забринутост или негативно размишљање о будућности. Често мислимо о стварима које би могле да крену по злу. Није необично да се ово не сматра анксиозношћу већ као реалност.

Ево још неких симптома који могу да укажу на прве знаке тескобе и због којих би требало потражити стручну помоћ, пре него што се анскиозност још више развије.

1. Ноћне море

Ако се ноћу вртите и будите из кошмарних снова, можда сте анксиозни. Наши снови могу да буду место где се приказују мисли и осећања које избегавамо током дана. Ноћне море када сањамо како падамо, како нас неко прогања или смо у клопци, уобичајене су за анксиозност

2. Претерано планирање

Анксиозност не воли несигурност, па је један начин на који се људи несвесно боре јесте претерано планирање. Осећају се нелагодно ако нису све испланирали, или немају контролу. Ово помаже на краће стазе, али нас спречава да заиста управљамо оним што нам се догађа.

3. Растројеност

Тескоба може да нас учини заборавнима и растројенима. Она нас тера да се фокусирамо на оно што је реално за њу, тј. на страхове. Резултат је да нам постане тешко да се концентришемо на тренутки разговор, да заборављамо детаље и сл.

4. Осећање кривице

Анксиозност и депресија врло су блиске и имају корен у осећању стида. Често чујемо унутрашњи глас који каже да нисмо довољно добри и да не испуњавамо очекивања. Одговор је кривица, или стид, а многи од нас прво препознаје кривицу пре него осећај срамоте.

5. Болови у врату или леђима

То може да буде знак менталног стреса, због којег смо напети. Чини нам се да у леђима носимо тежак терет, и не разумемо зашто.

6. Опседнутост детаљима

Врло често се анксиозни људи опседну тривијалностима. Како немају контролу над важним стварима у животу, њихов мозак се пребацује на неважне ствари, како би преузео контролу тамо где може. То се манифестује компулсивношћу, претераном организацијом, наметањем распореда и избирљивошћу.

7. Раздражљивост

Тескоба утиче на односе са људима јер нас хормон стреса тера до саме ивице. Тада нам све смета више него иначе. Ако не разумемо како се осећамо изнутра, то нас наводи да будемо раздражљиви према другима.

8. Промене у апетиту

Неки људи имају потребу да једу одређену храну док други имају потпуну аверзију према храни. Хормон стреса мења апетит. Кортизол изазива жељу за слатким, па се често преједамо да бисмо уравнотежили хормоне. Интензивни стрес убија апетит. Анксиозност активира симпатетички нервни систем који скреће крв и енергију из пробавног тракта у екстремитете. Ако све то траје предуго, то троши наше тело и ремети рад пробавног тракта.

9. Умор

Тело није створено тако да подноси континуирани стрес, па се то манифестује исцрпољеношћу. Тело све покушава да компензује смирујући нас и терајући нас да спавамо. Боримо ли се против тога кофеином, недовољним спавањем и сталном активношћу, завршићемо тако што ћемо потрошити сву унутрашњу снагу. Ако су хормони изван равнотеже, у стању смо сталне исцрпљености и не можемо да спавамо ноћу. И ту је зачарани круг.

Б 92
фото:интернет

 

 

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Богољуб

16.12.2017 07:40

Дијагноза модерног (поганог) времена. Страх због губитка радног места.Стрес на послу. Самопродузивање радног времена. Осецај кривице ако се све не заврси на време.Умореност,пад концентранције примораност посвецивању пазње детаљима. Прескакање пауза и оброка и самим тим губитак апетита.Резервисаност (агресивност) према колегама који су мање одговорни,слабо раде и убијају своју досаду дугим прицама. А тесно постаје кад се некад довуцемо куци. Банке и остали тразе своје. Цак ни у своја цетири зида не наилазис на спокојство и разумевање.Па, кад да се одморис,наспавас и сањас дивне снове? Нисмо ли сви анксиозни,мозда депресивни? Наметнут нам, брз систем зивота у свом програму превидја потребу за смехом, породицом и пријатељима. А ми,ми се ето јос трудимо да сацувамо породицу и пријатеље.Па ко презиви нек прица. Зивели!

ОДГОВОРИТЕ