Зашто наши родитељи на мору нису користили крему за сунчање?

Сјећате ли се како је некада изгледало паковање за море? Кофер, пар купаћих костима, пешкир и то је то. Данас је скоро незамисливо кренути на плажу, а посебно са дјецом, а да се у торби не нађе крема за сунчање, шешир, наочаре и дебела хладовина.

Скенери на телефонима нас стално упозоравају на УВ индекс, а у подне бјежимо са сунца главом без обзира.

Међутим, генерације које су љетовале шездесетих и седамдесетих година одрастале су у потпуно другачијем свијету.

На плажама се тада пржило од јутра до мрака. Крема за сунчање се куповала ријетко, а извлачила се из торбе тек када кожа већ добро поцрвени и почне да пече.

Зашто су наши родитељи радили нешто што нам данас дјелује потпуно сулудо? Разлог није у томе што су они били неодговорни, већ се ту крију три крупне ствари које су се у међувремену промениле.

Таман тен је био једини доказ успјешног љетовања

Послије Другог светског рата, преплануо и таман тен постао је статусни симбол. То је био доказ да имате новца и времена да одете на море. Повратак са љетовања без "здраве боје" сматрао се чистим промашајем.

У то вријеме, крема за сунчање уопште није служила да вас заштити од зрачења. Људи су куповали уља и мазалице које су заправо помагале да кожа што брже потамни и да та боја траје што дуже. Опекотине су се сматрале нормалном и пролазном муком која иде у рок службе.

Заштитни СПФ фактор и свијест о зрачењу нису постојали

Прије пола вијека свијест о раку коже и меланому била је на потпуно другом нивоу. Нико није размишљао о томе да се оштећења на кожи сабирају током цијелог живота и да рачун стиже на наплату деценијама касније.

Такође, ни сама технологија није постојала. Чувени СПФ фактори, заштита од УВА и УВБ зрака – све је то ушло у широку употребу тек крајем прошлог вијека. Наши родитељи једноставно нису имали у рукама оно што ми данас имамо у свакој апотеци.

Озонски омотач је био здравији, али клима се промијенила

Питање да ли је сунце данас јаче него прије 50 година захтјева опрезан одговор, али једна ствар је јасна – оштећење озонског омотача током осамдесетих пропустило је много више опасног УВБ зрачења до нас.

Уз то, климатске промјене су продужиле љета. Данас проводимо много више времена на сунцу јер топли дани трају дуже, па је и ризик много већи. Зато се крема за сунчање данас не користи из хира, већ зато што су се атмосфера и наш начин живота трајно промијенили.

Наши родитељи нису избјегавали заштиту зато што су били немарни. Они уопште нису знали за опасност, друштво је тражило препланулост, а тржиште им није нудило праве производе.

Данас знамо боље, имамо бољу заштиту и зато је боравак на плажи постао потпуно другачија прича

(Крстарица) Фото: Тањуг/АП