Вишемилионски минуси у "ХЕ на Дрини": Гдје цури новац док цех политичких одлука плаћају грађани

Док грађани Републике Српске стрепе од најављеног поскупљења струје, зависна предузећа Електропривреде Републике Српске тону у вишемилионске минусе. „Хидроелектране на Дрини“ из Вишеграда за девет мјесеци ове године направиле су минус већи од 3,18 милиона марака. Како се некада профитабилно предузеће претворило у губиташа и гдје цури новац?

Најновији финансијски извјештај за трећи квартал 2026. године, који обухвата „Хидроелектране на Дрини“, „ХЕ Бистрица” и хотел “Комсар” у Рудом, биљежи пад броја радника, али и потпуно поражавајуће финансијске бројке.

Према званичним подацима, укупни губитак „Хидроелектрана на Дрини“ премашио је 3.180.000 КМ, што представља раст губитка за 700 хиљада марака у односу на прошлу годину. Апсурд пословања види се у томе да су укупни приходи предузећа износили 29,1 милион марака, док су укупни расходи експлодирали на 32,3 милиона.

Највећи парадокс у читавом извјештају јесте чињеница да ово предузеће, које има апсолутни монопол на тржишту, биљежи трошкове рекламе од око милион марака.

Цех политичких одлука

Економиста Миленко Станић за БН ТВ истиче да минуси нису случајност, већ резултат политичких одлука којима је вишеградско предузеће оштећено. Одлуком Владе, прво су избачени из пројекта „Бук Бијела“ уз отпис 14 милиона марака сопствених улагања, а затим су натјерани да за 20 милиона купе „ХЕ Бистрица“.

„У суштини, кад погледамо све ове одлуке у случају Бук Бијеле и Бистрице, видимо један уходани образац понашања и управљања Електропривредом Републике Српске, гдје се имовина и улагања јавних предузећа обезврјеђују, а на другој страни користи и добити извлаче приватни концесионари и приватни улагачи“, јасан је Станић.

Губитке ће платити грађани кроз веће рачуне

Пословање ХЕ на Дрини директно се тиче свих грађана у Републици Српској, јер минуси на крају морају да се покрију. Економисти упозоравају да је сценарио већ познат – кроз поскупљење електричне енергије.

„Оно што је најзначајније је да ће увијек то на крају платити грађани, како и оних осам милиона марака који су приказани као уложени, а нису инвестирани на прави начин, тако и ове губитке“, наглашава економиста Бојан Кресојевић.

С њим је сагласан и Миленко Станић, који упозорава на ланчану реакцију лошег руковођења.

„Сада смо принуђени да у недостатку електричне енергије домаће производње увозимо струју и плаћамо је по вишеструко већим цијенама. И наравно, сада се тражи од домаће привреде од првог јануара да плати те више цијене, а од грађана, наравно, до првог марта. Све то како би се покрили ови губици који су настали на бази политичких одлука, нетранспарентног управљања и лошег руковођења Електропривредом Републчике Српске“, закључује Станић.

Одговоре о пословању „Хидроелектрана на Дрини“ тражили смо и од директора овог предузећа Недељка Перишића. У телефонском разговору за БН ТВ кратко нам је поручио да је ове седмице на службеном путу, те је разговор и појашњење финансијског извјештаја обећао за идућу седмицу.

(БН) Фото: БН