Лакше до посла у Њемачкој?

Квалификована уместо помоћне радне снаге - ова промена статуса могла би бити остварива и за странце у Немачкој, који користе могућности за признавање диплома.

Путовања 23.11.2014 | 14:14

За његове колеге се исплатило то што су се одлучили да покрену процес признавања раније стечених диплома, преноси Штефен Рудолф, члан синдикалног савета у фирми Рандштад.

"Срећни су што више не раде као помоћници, што су чинили годинама, него су у прилици да посао и као квалификовани радници, што се и плаћа више", објашњава Рудолф.

Фирма Рандшад се бави изнајмљивањем и посредовањем у проналаску радне снаге. Под уговором има око 50.000 радника широм Немачке. Око 45 одсто њих су помоћни радници. Штефен Рудолф истиче како Рандштат нема преглед колико тих радника има дипломе које су стекли у својим домовинама.

Ствари су се промениле у новије време, када у Рандштаду примају нове раднике под уговор.

"Код првог разговора можемо установити које квалификације и компетенције имају они који се пријављују. Уколико стекнемо утисак да то има смисла, онда се побринемо да се прикупе сва документа и заједнички покрећемо процес признавања диплома. Рандштад преузима трошкове. Ова фирма, сама или уз помоћ Агенције за рад, финансира и доквалификацију, уколико је то потребно", додаје Рудолф.

Тражена квалификована радне снага

И мање фирме у међувремену подржавају своје раднике у овом процесу. Пример за то је фирма Хорст Буш Електротехник ГмбХ из Хамбурга. Ова фирма је платила процес признавања диплома за тројицу својих радника који потичу из Велике Британије, Пољске и Бугарске. Њих тројица сада могу да раде на градилишту као електричари. То занимање није законски заштићено и за то није потребна нека посебна диплома. Ипак, не сме баш свако да ради на електричним водовима, а и фирма која има квалификоване раднике може другачије да се постави на тржишту.

"Фирмама су за одређене врсте радова потребни стручни радници. У супротном, осигуравајуће фирме одбијају да исплате одштету у случају да дође до неких проблема. Због тога фирме мотивишу своје раднике да покрену процес признавања диплома", појашњава Петер Кирнер. Он је саветник у предузећу "Нетзwерк ИQ - Интегратион дурцх Qуалифизиерунг" (Мрежа за интеграцију уз помоћ квалификације). Кирнер додаје како неке фирме и нису заинтересоване за признавање диплома, јер би онда те раднике морале и да плаћају више.

Признавање диплома се исплати

У једном извештају немачког Савезног института за образовање у привреди (БИББ) наводи се како клинике и старачки домови у Немачкој оне који се пријаве за посао и пре било каквих разговора шаљу на саветовање о признавању диплома. Послови у здравству и у старачким домновима су законски строго уређени и њих могу да обављају само они са одговарајућом квалификацијом. У овој бранши већ сада постоји велики недостатак квалификоване радне снаге.

Ипак, тешко је рећи да ли се у свим случајевима исплати улагање више стотина евра у процедуру признавања диплома. Не постоје тачни подаци о томе да ли сви они којима се призна диплома добију и већу плату или боље радно место. Једно истраживање које је спровела Агенција за рад показало је да у сваком случају, код оних радника којима се призна диплома стечена у иностранству, за трећину опада вероватноћа да ће бити распоређени на радно место које је испод њиховог нивоа квалификације. Њихови приходи се повећају за око четвртину. Чак и само деломично признавање квалификације има позитиван ефекат.

Има још много тога да се побољша

Немачка влада, уз помоћ посебног Европског социјалног фонда, ће до 2018. повећавати средства која се издвајају за саветовање, курсеве језика и доквалификацију страних радника. Мари-Луис Ведерн, референт у Одељењуу за признавање страних диплома при Министарству образовања, тврди да у самим фирмама има још могућности за подршку овом процесу. Фирме би могле да финансирати додатну обуку својих радника, могле б даи им за то дају слободне дане или би и саме могле да ангажују наставно особље за разне курсеве.

Многе фирме ипак сумњају у то да су дипломе стечене у иностранству исто толико вредне као и оне стечене у Немачкој. "И ми имамо искуство да су нека знања која су радници стекли у иностранству застарела или непотпуна", каже Рудолф:

"Такве раднике би могли да пошаљемо на она радна места која нису толико захтјевна. Све то бисмо избегли ако се у процедури признавања диплома уведе оно што се зове тест компетенције." Власти, наиме, на основу приложених докумената процењују које су заједничке тачке, а које разлике постоје између занимања у иностранству и оног које је под истим називом признато у Немачкој. Практични тест на радном месту, посебни тестови или разговори предвиђени су само у изузетним случајевима. Например, ако је реч о избеглици која нема никакву документацију са собом. Такве процедуре коштају много новца и оне нису стандардизоване.

Јевгенија Толароу се налази на почетку процедуре признавања дипломе Ова Гркиња је има диплому педагога за децу са посебним потребама. Диплому је стекла у Шкотској. Већ годину дана живи у Немачкој и сада жели да ради у једној школи са децом заосталом у развоју. "Са свих страна чујем да се тражи баш то занимање. Због тога сам мислила да ће све бити једноставно", каже Јевгенија. Ипак, све се показало много тежим. "Распитивала сам се у бројним организацијама. Неке нису знале да ме саветују шта да радим са својом дипломом, а неке су ми дале потпуно погрешне информације."

Извор: Б 92