Владика Иринеј: Пахомијев случај на дневном реду

Цркву ништа не може да уздрма, па ни афера с Качавендом, а на Сабору СПЦ разговараће се о сваком епископу; Српски народ на Косову опстао је и у кудикамо тежим условима живота.

Република Српска 04.05.2013 | 17:00 Цркву ништа не може да уздрма, па ни афера с Качавендом, а на Сабору СПЦ разговараће се о сваком епископу; Српски народ на Косову опстао је и у кудикамо тежим условима живота. Иако смо као народ склони песимизму и безнађу, треба да се окренемо радости и светлости васкрсења, каже за Курир епископ бачки Иринеј Буловић. Он је поручио нашем народу на КиМ да не посустане у борби с Голијатом, али и да правилно одмери своје давидовске снаге. “Српски народ, као велика саборна заједница, често је склон песимизму и безнађу. Ми, гледајући сва зла која се с разних страна обрушавају на нас, увиђамо да то није толико трагично и да су искушења и страдања неизбежни део живота свих хришћана и искуство Цркве као небоземног организма, као тела Христовог кроз векове. То ипак није ни коначно искуство ни последња реч у животу оних који верују. Смрт је само претпоследња реч у историји сваког верујућег човека, сваког хришћанина, сваког народа. Последња реч је васкрсење! Радост и светлост васкрсења! Шта бисте поручили нашем народу на КиМ? “Са очинском и братском љубављу поручујем нашем народу на Косову и Метохији да не посустане у својој борби с Голијатом, оличеним у нимало једноставним животним околностима, али и да правилно одмери своје давидовске снаге”. Наш народ треба да своје сведочење распетог и васкрслог Христа пред Пилатом и пред разјареном непријатељском масом настави искључиво Његовом кроткошћу и миром, крепљен и уједињен у молитви, у заједници са својим епископом Теодосијем, са својим свештеницима, монасима и монахињама, који су са својим народом у свим селима и градовима у којима Срби живе и који их никада неће напустити. Српски народ је кроз векове опстао и остао на Косову и Метохији и у кудикамо тежим условима од данашњих, чиме не кажемо да данашњи нису тешки и страшни. Како коментаришете изјаву премијера Ивице Дачића да патријарх и СПЦ немају права да државном врху држе лекције о КиМ? “Историја показује да су овај народ и ову државу умели да сачувају просветљени и далековиди људи, којима мудрост Цркве, као колевке и вековног огњишта народне душе, није звучала попут лаконски „подељене лекције“. Ипак, морамо имати у виду и тежину животних околности и изазова пред које је државни врх постављен”. “Мој лични савет им је да уваже огромно животно искуство и очинску добронамерност нашег патријарха. Упркос искушењима која доноси актуелни тренутак и упркос различитим приступима, сматрам да не би било одговорно не унапређивати сарадњу Цркве и државе, засновану на нашем историјском искуству и на европском моделу кооперативне одвојености. Иначе, премијер је и сам увидео да је реаговао брзо и емотивно, а добро зна да Црква жели само да помогне и олакша бреме свима, па и њему”. Да ли је случај владике Качавенде уздрмао СПЦ, да ли је тиме нанета штета угледу Цркве? “Православна црква свој углед има у личности Богочовека Христа, који је њен крајеугаони камен. Ако се угледамо на Христа распетог и васкрслог, нашу веру, као ни углед његове цркве, ништа не може уздрмати. Црква поступа искључиво у духу светог предања и светих канона. Пошто Духом Светим оприсутњује живога Христа на земљи, Црква оком Богочовека посматра сваку личност, док нервозни дух овога света иште преки суд или линч. По мени, редовну и независну судску процедуру, црквену и грађанску, не могу заменити никакви други чиниоци”. Да ли ће и владика Пахомије бити предмет разговора на Сабору СПЦ? “Сви епархијски архијереји Сабору подносе извештај о раду између два заседања, тако да ће се разговарати о сваком епископу појединачно, не искључујући ни вашег саговорника”. О неуставним решењима се не расправља Да ли је актуелна власт могла да нађе боље решење за КиМ? “Одговор је једноставан: решење сваког државног питања, а поготову пресудно важног, са последицама које данас нико не може да у потпуности сагледа, пре свега мора бити у складу са Уставом земље. У уређеним државама о неуставним решењима нико не би ни расправљао. Које је боље решење од понуђеног, ваљало би расправити и договорити се о томе. О понуђеном је наша црква изнела свој званични став и ја ту немам шта да додам”.