Vladika Irinej: Pahomijev slučaj na dnevnom redu

Crkvu ništa ne može da uzdrma, pa ni afera s Kačavendom, a na Saboru SPC razgovaraće se o svakom episkopu; Srpski narod na Kosovu opstao je i u kudikamo težim uslovima života.

Republika Srpska 04.05.2013 | 17:00 Crkvu ništa ne može da uzdrma, pa ni afera s Kačavendom, a na Saboru SPC razgovaraće se o svakom episkopu; Srpski narod na Kosovu opstao je i u kudikamo težim uslovima života. Iako smo kao narod skloni pesimizmu i beznađu, treba da se okrenemo radosti i svetlosti vaskrsenja, kaže za Kurir episkop bački Irinej Bulović. On je poručio našem narodu na KiM da ne posustane u borbi s Golijatom, ali i da pravilno odmeri svoje davidovske snage. “Srpski narod, kao velika saborna zajednica, često je sklon pesimizmu i beznađu. Mi, gledajući sva zla koja se s raznih strana obrušavaju na nas, uviđamo da to nije toliko tragično i da su iskušenja i stradanja neizbežni deo života svih hrišćana i iskustvo Crkve kao nebozemnog organizma, kao tela Hristovog kroz vekove. To ipak nije ni konačno iskustvo ni poslednja reč u životu onih koji veruju. Smrt je samo pretposlednja reč u istoriji svakog verujućeg čoveka, svakog hrišćanina, svakog naroda. Poslednja reč je vaskrsenje! Radost i svetlost vaskrsenja! Šta biste poručili našem narodu na KiM? “Sa očinskom i bratskom ljubavlju poručujem našem narodu na Kosovu i Metohiji da ne posustane u svojoj borbi s Golijatom, oličenim u nimalo jednostavnim životnim okolnostima, ali i da pravilno odmeri svoje davidovske snage”. Naš narod treba da svoje svedočenje raspetog i vaskrslog Hrista pred Pilatom i pred razjarenom neprijateljskom masom nastavi isključivo Njegovom krotkošću i mirom, krepljen i ujedinjen u molitvi, u zajednici sa svojim episkopom Teodosijem, sa svojim sveštenicima, monasima i monahinjama, koji su sa svojim narodom u svim selima i gradovima u kojima Srbi žive i koji ih nikada neće napustiti. Srpski narod je kroz vekove opstao i ostao na Kosovu i Metohiji i u kudikamo težim uslovima od današnjih, čime ne kažemo da današnji nisu teški i strašni. Kako komentarišete izjavu premijera Ivice Dačića da patrijarh i SPC nemaju prava da državnom vrhu drže lekcije o KiM? “Istorija pokazuje da su ovaj narod i ovu državu umeli da sačuvaju prosvetljeni i dalekovidi ljudi, kojima mudrost Crkve, kao kolevke i vekovnog ognjišta narodne duše, nije zvučala poput lakonski „podeljene lekcije“. Ipak, moramo imati u vidu i težinu životnih okolnosti i izazova pred koje je državni vrh postavljen”. “Moj lični savet im je da uvaže ogromno životno iskustvo i očinsku dobronamernost našeg patrijarha. Uprkos iskušenjima koja donosi aktuelni trenutak i uprkos različitim pristupima, smatram da ne bi bilo odgovorno ne unapređivati saradnju Crkve i države, zasnovanu na našem istorijskom iskustvu i na evropskom modelu kooperativne odvojenosti. Inače, premijer je i sam uvideo da je reagovao brzo i emotivno, a dobro zna da Crkva želi samo da pomogne i olakša breme svima, pa i njemu”. Da li je slučaj vladike Kačavende uzdrmao SPC, da li je time naneta šteta ugledu Crkve? “Pravoslavna crkva svoj ugled ima u ličnosti Bogočoveka Hrista, koji je njen krajeugaoni kamen. Ako se ugledamo na Hrista raspetog i vaskrslog, našu veru, kao ni ugled njegove crkve, ništa ne može uzdrmati. Crkva postupa isključivo u duhu svetog predanja i svetih kanona. Pošto Duhom Svetim oprisutnjuje živoga Hrista na zemlji, Crkva okom Bogočoveka posmatra svaku ličnost, dok nervozni duh ovoga sveta ište preki sud ili linč. Po meni, redovnu i nezavisnu sudsku proceduru, crkvenu i građansku, ne mogu zameniti nikakvi drugi činioci”. Da li će i vladika Pahomije biti predmet razgovora na Saboru SPC? “Svi eparhijski arhijereji Saboru podnose izveštaj o radu između dva zasedanja, tako da će se razgovarati o svakom episkopu pojedinačno, ne isključujući ni vašeg sagovornika”. O neustavnim rešenjima se ne raspravlja Da li je aktuelna vlast mogla da nađe bolje rešenje za KiM? “Odgovor je jednostavan: rešenje svakog državnog pitanja, a pogotovu presudno važnog, sa posledicama koje danas niko ne može da u potpunosti sagleda, pre svega mora biti u skladu sa Ustavom zemlje. U uređenim državama o neustavnim rešenjima niko ne bi ni raspravljao. Koje je bolje rešenje od ponuđenog, valjalo bi raspraviti i dogovoriti se o tome. O ponuđenom je naša crkva iznela svoj zvanični stav i ja tu nemam šta da dodam”.