Како ће изгледати ново гласање на бирачком мјесту?

Једна од највећих новина јесте поступак идентификације и аутентификације бирача. Документ ће се предавати члану бирачког одбора задуженом за идентификацију, након чега слиједи провјера путем посебног уређаја.

Општи избори у Босни и Херцеговини ове године доносе значајне промјене за бираче. Први пут биће кориштене модерне изборне технологије, укључујући биометријску идентификацију бирача и скенере гласачких листића, а мијења се и изглед самих листића.

Како ће изгледати гласање од тренутка доласка на бирачко мјесто до убацивања листића у скенер, шта бирачи морају понијети, како ће се вршити биометријска идентификација те на који начин правилно означити странку и кандидате, за Н1 је детаљно објаснио члан Централне изборне комисије Босне и Херцеговине Суад Арнаутовић.

Прва ствар на коју Арнаутовић упозорава јесте провјера личних докумената. Бирачи на изборни дан морају имати један од три важећа идентификациона документа.

"Прва ствар коју требају сви наши грађани, бирачи с бирачким правом, да знају јесте које идентификационе документе доносе са собом на бирачко мјесто. Чланом 5.12. Изборног закона прописано је да су то три важећа документа: важећа лична карта, важећи пасош и важећа возачка дозвола. Наглашавам ову ријеч 'важећа' и зато их молим да већ сада провјере да ли им евентуално истиче неки од ова три документа, да ли им је рок истека већ прошао или ће у наредних неколико седмица истећи тај документ. Дакле, јако је важно да буде важећа лична исправа", казао је Арнаутовић.

 Уколико документ није важећи, наглашава, бирач неће моћи остварити бирачко право.

"Ако буде неважећи документ, бирач неће моћи остварити своје бирачко право, јер је то строга законска одредба", појаснио је.

Једна од највећих новина јесте поступак идентификације и аутентификације бирача. Документ ће се предавати члану бирачког одбора задуженом за идентификацију, након чега слиједи провјера путем посебног уређаја.

"Документ се предаје члану бирачког одбора који је задужен за идентификацију. Он га провлачи кроз овај уређај, ја га скраћено зовем АФИС. То је уређај којим се путем биометрије идентификују бирачи помоћу њихових биометријских података похрањених у ИДДЕЕА-и. Дакле, оног тренутка када сте у Министарству унутрашњих послова вадили тај документ, ви сте се и сликали, дали сте отиске прстију, односно своје биометријске податке", објаснио је.

Арнаутовић је посебно нагласио да су лични подаци бирача заштићени.

"Морам нагласити за све оне, да тако кажем, невјерне Томе, који су покушали оспорити овај процес, да су лични подаци бирача потпуно заштићени на тај начин што се уопште не види слика, нема имиџа отиска прста, него је то један алгоритам, један скуп бројева, нумеричких ознака, који се не може вратити у слику. Дакле, то је јако важно због неких јавних иступа одговорних лица из Агенције за заштиту личних података, који су на неки начин довели у питање да ли ће се кроз овај поступак нарушити Закон о заштити личних података. Дакле, апсолутно не. Потпуна је заштита и није могуће отисак прста претворити у слику", рекао је.

Након идентификације слиједи аутентификација бирача.

"Он, дакле, мора на истом том уређају дати отисак кажипрста десне руке, чиме ће се, да тако кажем, његови подаци упарити с биометријом која је већ похрањена у уређају који смо добили од ИДДЕЕА-е и на екрану ће се показати његова слика. Тиме је извршен тај процес. Након тога уређај штампа један слип, једну потврду коју бирач потписује и предаје члану бирачког одбора", појаснио је Арнаутовић.

Ако није могуће користити кажипрст десне руке, постоји прописана процедура за кориштење другог прста, а предвиђене су и ситуације у којима биометријску идентификацију уопште није могуће извршити.

"Ако не може кажипрст десне руке, може десни палац. Ако не може, онда може лијеви кажипрст, лијеви палац и тако даље. Чак имамо и ситуације које смо прописали: ако не може да се изврши биометријска идентификација, предсједник и члан бирачког одбора, уз присуство свих, на основу личног документа омогућиће бирачу да гласа", казао је.

Након идентификације бирач преузима сет гласачких листића и заштитну фасциклу која треба осигурати тајност гласања.

"Сљедећи корак је преузимање сета гласачких листића. Дакле, преузимају се гласачки листићи. Четири су у цијелој држави, осим за Брчко дистрикт, и то опција Федерација. Они добијају три гласачка листића јер они не гласају ни за једну кантоналну скупштину. Приликом преузимања тих листића добија се и једна заштитна фасцикла која служи да би се очувала тајност гласа. Сва та четири листића стављају се у заштитну фасциклу и бирач иде иза паравана, у гласачку кабину", објаснио је.

За избор члана Предсједништва БиХ поступак остаје једноставан – бирач попуњава кружић испред само једног кандидата.

"Од та четири листића један је са системом већинског гласа, то је за чланове Предсједништва, и бирач је дужан да попуни тај кружић, тај круг, тим фломастером. Дакле, врло једноставна радња и тиме је завршио. Његов избор је један. Постоји име кандидата, испред њега је кружић и он попуњава тај кружић", казао је.

Веће промјене односе се на гласање за законодавна тијела. Арнаутовић је више пута током разговора нагласио једно правило које бирачи требају запамтити – обавезно је означити само један политички субјект.

"Обавезно је попунити кружић само једног изабраног политичког субјекта, политичке странке, коалиције или независног кандидата. То је обавезно. Дакле, када сте се ви опредијелили за странку, ви сте фактички испунили своју обавезу као бирача", рекао је.

Бирач, међутим, има могућност да изрази и своје преференције међу кандидатима политичког субјекта који је одабрао. То није обавезно.

"То је само могућност, није обавеза. Ево, ја бих преферирао, да тако кажем, поготово можда за старију популацију, довољно је заокружити странку. Само једну странку, тако је. Јер ви фактички изражавате лојалност тој политичкој странци и вјерујете јој да је она поредала кандидате како ваља. Међутим, ако баш толико не вјерујете том редослиједу странака, онда ви можете да до три преференције дате на оној листи за ту вишечлану изборну јединицу", објаснио је.

Уколико бирач жели гласати и за одређене кандидате, мораће погледати кандидатску листу и пронаћи њихове бројеве.

"Најлакши начин, сада сам поновио, понављам још једном: када одаберете странку, завршили сте посао. Али ако желите да инсистирате да баш утичете на одређеног кандидата, онда морате извршити увид у кандидатску листу коју добијате заједно с она четири листића, односно с тим комбинацијама, са том заштитном фасциклом. И ићи ћемо на то да имају велики плакати у самим гласачким кабинама", рекао је Арнаутовић.

Поновио је да бирач који означи странку није обавезан означавати појединачне кандидате.

"Обавезно је заокружити странку, политичку странку, коалицију или независног кандидата. То је обавезно. Јер у другом случају, када бисте само заокружили ове бројеве са стране, онда се не би знало коме ти бројеви, односно ти кандидати припадају. И то би онда био неважећи листић", упозорио је.

Арнаутовић је посебно упозорио да бирач не смије означити двије политичке странке.

"Принцип је, дакле, ако бирач заокружи странку, то је исправан гласачки листић. Он уопште није обавезан правити овај други корак, али ако жели, законодавац му је дао и ту могућност", казао је.

На додатно питање да ли то значи само једну странку, одговорио је:

"Само једну странку. Само једну странку, дакле, глас за двије странке аутоматски значи да је листић поништен."

Исти принцип примјењује се и на листиће на којима се бира један кандидат.

"Ако гласате и за два члана Предсједништва или два поједина кандидата, напримјер, на листи за предсједника и потпредсједнике Републике Српске, такође ће тај листић бити неважећи", појаснио је.

Након гласања бирач листиће враћа у заштитну фасциклу и прилази скенеру, кроз који се листићи провлаче један по један.

"Када сте завршили то означавање, комплетна та четири листића стављате поново у фасциклу, окрећете их према доље и одлазите – све ће упуте дати чланови бирачког одбора – до скенера. Један по један полако пребацујете кроз скенер, окренут према доље", објаснио је.

Скенери током изборног дана неће бити повезани на интернет.

"Да кажем да ће тај скенер радити у офлајн моду, дакле неће бити прикључен на интернет од 7 до 19 сати. По завршетку рада на бирачком мјесту, када се затвори бирачко мјесто, скенер ће бити прикључен. Прво ће испринтати један слип на којем ће бити сви резултати по странкама, кандидатима и све статистике. Тај слип ће потписати чланови бирачког одбора и онда ће се укључити скенер и ти резултати ће се послати – то је та електронска трансмисија резултата – у Главни центар за бројање, односно на главни сервер у Сарајеву", рекао је.

Према његовим ријечима, прелиминарни резултати могли би бити доступни приближно сат и по након затварања бирачких мјеста.

"Ми ћемо његове резултате, да тако кажем, који ће се користити као прелиминарни, добити неких сат и по након затварања бирачких мјеста и то је то", навео је.

Након електронског очитавања слиједиће и ручно бројање.

"Скенер фактички прави слику. Значи, како је бирач означио, онако ће бити. Па и ако буду неки листићи неважећи, ако је, напримјер, бирач означио два субјекта и тако даље, свакако би то био неважећи листић. Али, углавном, скенер све забиљежи и ништа се више не може промијенити. Пошаљу се ти резултати и то су прелиминарни резултати с којима се јавно оперише. Након тога одмах иде поступак ручног бројања", објаснио је Арнаутовић.

На провођење избора уз нове технологије ЦИК-у биће потребна и техничка подршка. Тражи се готово 4.000 оператера, а Арнаутовић је позвао заинтересоване да се пријаве на конкурс.

"Поред три или пет чланова бирачког одбора који су именовани чланови органа за провођење избора, имаћемо и ову техничку подршку. Дакле, на сваком бирачком мјесту биће један оператер који ће бити задужен, који ће доћи у шест сати ујутро заједно с члановима бирачких одбора да помогне да се инсталирају уређаји, провјери њихова исправност, да се одштампа онај нулти примјерак, да се види да је нула свега и тако даље. То су, дакле, техничка лица", рекао је.

Поред оператера, биће ангажовани и теренски техничари који ће интервенисати у случају проблема с уређајима или листићима.

Током разговора отворено је и питање навода Транспаренцy Интернатионала о великом броју потенцијалних злоупотреба јавних ресурса и малом броју санкција ЦИК-а.

Арнаутовић тврди да је један од кључних проблема недовољан број запослених који могу обрађивати предмете.

"Кратак одговор је – онолико људи колико имамо на располагању, јер су нама дати нови задаци, нове норме, нове обавезе, а остала је организација и систематизација од прије 20 година", казао је.

На констатацију да из Транспаренцy Интернатионала тврде да је ЦИК толерантнији него раније, одговорио је:

"Не, једноставно не можемо стићи. Ако имате 200 предмета тренутно, а сваки дан долази нових десет и тако даље, а имате сужен број од, не знам, пет правника, ви једноставно не можете стићи то. Дакле, уз сво поштовање и уважавање, вјероватно су у 99 посто случајева из Транспаренцyја у праву када ово критикују, али једноставно би се требало суочити с реалношћу. Јер, да бисте ви извршили, морате испунити, да тако кажем, оно што ја на енглеском зовем ЛБП. Дакле, имате закон, имате буџет, имате новац, као што нам је обезбиједио високи представник. Али трећу ствар, људе, ви немате и једноставно сте суочени с тим што имате", рекао је.

Једна од тема био је и мањи број регистрованих бирача из дијаспоре у односу на Опште изборе 2022. године. Арнаутовић каже да је ријеч о комбинацији више фактора, међу којима су строжије процедуре регистрације.

"То је сусрет више фактора. Један од тих фактора је што смо ми увели стриктне процедуре, заиста, које су бирократске и тако даље, али морали смо то урадити и закон нам је дао овлаштења код регистрације дијаспоре, јер смо имали све и свашта. Имали смо масовне регистрације на адресама бензинских пумпи, јавних установа и тако даље. Тако да смо тим процедурама мало и бирократизовалии цијелу ствар, али смо је довели до потпуне законитости", казао је.

Дио одговорности, према његовим ријечима, имају и политичке странке, али и други нивои који комуницирају с грађанима у иностранству.

"Поред тога, постоји политички фактор, колико су се политичке странке ангажовале, јер ми објашњавамо како се гласа, објашњавамо процедуру, али политички субјекти требају да објашњавају и да комуницирају с бирачима у дијаспори и да одговоре на питање зашто да гласају и зашто за њих да се гласа. Дакле, и ту постоји једна одговорност. Такође, имамо и друге факторе – колико је учешће Министарства иностраних послова, наших амбасада и тако даље", рекао је.

Арнаутовић је нагласио да за доказивање пребивалишта у иностранству постоје прецизно прописана правила.

"Ви морате имати потврду од земље пријема да ви живите на тој адреси. У различитим државама је то врло јасно прецизирано. На примјер, возачка дозвола је у Аустралији и на њој има кућна адреса и то је сасвим довољан доказ. Али већ нека изјава, потврда и тако даље је мање провјерљива. Мора бити јасан закон", рекао је.

Закључио је да ће питање гласања дијаспоре захтијевати додатну пажњу у наредном изборном циклусу.

"Наредни парламент треба томе посветити дужну пажњу", поручио је Арнаутовић.

(Агенције) фото: Н1