Проф. др Максимовић увео прву вјештачку интелигенцију у здравству региона
У Будви је од 22. до 25. јуна одржана 31. Међународна љетна школа здравственог менаџмента, у организацији Европског центра за мир и развој (ЕЦПД) Универзитета за мир Уједињених нација.
Република Српска 30.06.2026 | 14:48
Овогодишњи скуп окупио је водеће здравствене менаџере, љекаре и доносиоце одлука из Југоисточне и Централне Европе око кључне теме:
„Дигитализација и вјештачка интелигенција у функцији оптимизације менаџмента у здравству“.
Четврту годину заредом међу предавачима је био проф. др Златко Максимовић, директор специјалне болнице "МаxМедиц".
Он је одржао запажено предавање под називом „Центар за АИ у мускулоскелетној радиологији – искуства и изазови“, преносећи искуства из ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ Бијељина.
Тамо је, током његовог директорског мандата 2023. године, покренут први систем вјештачке интелигенције у здравству на простору бивше Југославије.
Резултати првих шест мјесеци рада овог система показали су огроман потенцијал за унапређење дијагностике и организације рада.
Посебну пажњу учесника привукла је Максимовићева најава новог модула, који се развија у сарадњи са стручњацима из Београда, а који ће омогућити објективно праћење и мјерење рада менаџмента здравствених установа.

Размјена искустава на врхунском нивоу
Школа је била фокусирана на анализу могућности дигитализације, економику здравства, примјену АИ у пракси, те правне аспекте заштите података пацијената.
На свечаном отварању присутнима су се обратили:
- Академик проф. др Негослав Остојић, извршни директор ЕЦПД-а
- Академик проф. др Милан Недељковић, предсједник Српског лекарског друштва
- Проф. др Тина Брегант, директорица Школе (Факултет „Ангела Бошкин“, Љубљана)
Кроз стручне дискусије учеснике су водили угледни међународни експерти, међу којима су били ко-директори Школе проф. др Миодраг Тодоровић (Сејшели) и проф. др Тхомас Луx (Њемачка), Фелиx Алваро Гарциа-Гиралда Нунез (Данска/Шпанија), проф. др Снежана Ракић (Србија), проф. др Фарханд Тахзиб (Лондон), проф. др Цхристо Кафтандјиев (Софија), проф. др Небојша Каварић, проф. др Насер Ругова (Скопље), академик проф. др Славиша Станишић, проф. Игор Огоревц (Љубљана) и проф. др Елизабета Ристановић (ВМА, Београд).
(БН) Фото: БН

Коментари / 5
Оставите коментарДоктор БН
30.06.2026 15:04Док је он био директор, ми смо и имали нешто. Сада, јад и чемер.
ОДГОВОРИТЕЗељко
30.06.2026 15:16Јесте тежак, али зна човек руководити у здравству. Штета што није директор.
ОДГОВОРИТЕдисидент
30.06.2026 15:27Браво! Само нам вјештачка интелигенција може помоћи у лијечењу, када у пензију оду доктори који су факултете завршили на основу свога знања, учења, усавршавања. Најбољи су отишли у иностранство , они који нешто знају , отворили су приватне ординације тако да се ми једино можемо поуздати у вјештачку памет!!
ОДГОВОРИТЕXxxx
30.06.2026 16:01"Праћење менаџмента..." ,ја сам у дилеми ,да ли је он лекар или менаџер.Какве вести ви објављујете ,без везе , Зашто лажете ,нема он никакву болницу него стару кућу у Галцу реновирао и собе ,кухињу ,wц и остало преуредио да личи на ординацихе
ОДГОВОРИТЕБеч
30.06.2026 16:02Да је среће да су сви то урадили. Код нас у Аустрији , здравство је засновано на АЛ.
ОДГОВОРИТЕ