Да ли Хрватска намјерава да тужи БиХ због ГП Градишка?

Након што је Хрватска инвестирала десетине милиона евра у пола моста на Сави код Градишке и за први дио брзе цесте која би мост требало да споји на ауто-пут Загреб - Београд, поставља се питање може ли та земља тужити БиХ зато што ове објекте не може користити.

Подсјећања ради, због интерних свађа у БиХ између Сарајева и Бањалуке, Зијад Крњић, бошњачки члан Управног одбора Управе за индиректно опорезивање, блокирао је измјену прописа који би омогућили постављање царинских службеника на бх. страни, односно на новом граничном прелазу с бх. стране.

Крњић тражи да Република Српска прво омогући измјену коефицијента за распоред прихода од индиректних пореза између РС и ФБиХ јер сматра да је садашњи коефицијент на штету Сарајева, што Бањалука одбија.

Због неотварања овог објекта Хрватска не може отворити брзу цесту на својој страни границе, а ни гранични прелаз, који су изградили у року, такође не може почети с радом јер је везан за овај објекат.

С обзиром на то да се ради о међудржавном инфраструктурном пројекту, теоретски се може замислити сценарио по којем би Хрватска могла тужити БиХ, али, судећи према одговорима које смо добили, барем за сада Хрватска неће ићи у том смјеру.

Из "Хрватских цеста", инвеститора брзе цесте коју је за њих изградило бањалучко предузеће "Интеграл инжењеринг", за "Независне" су потврдили да не размишљају о тужбама.

Наиме, питали смо их да ли намјеравају затражити одштету што се објекат не може користити, а мора се обављати редовно одржавање, без обзира на то да ли туда иду аутомобили или не.

"Брза цеста биће пуштена у саобраћај када сви потребни предуслови за то буду испуњени, укључујући повезану инфраструктуру изван надлежности 'Хрватских цеста'. 'Хрватске цесте' не наплаћују кориштење цеста којима управљају, а редовно одржавање инфраструктуре проводи се неовисно о интензитету промета, у складу с важећим прописима", рекли су нам у овом предузећу.

У Министарству финансија Хрватске, које је надлежно за изградњу граничног прелаза на хрватској страни, који је завршен у року и омогућено пуштање у рад, за одговор на исто питање упутили су нас на Министарство спољних и европских послова Хрватске, које нам није одговорило због божићних празника.

Хрватска није једини субјекат који би имао право да се жали, јер је и ЕУ учествовала у овим пројектима, превасходно тиме што је дала вишемилионски грант за мост на Сави код Градишке, али и десетак милиона евра за маховљанску петљу, која је такође везана за овај путни правац.

Незванично сазнајемо да ЕУ, барем за сада, такође не планира да тужи БиХ, а од европског званичника смо сазнали да је било планирано да ЕУ пошаље делегацију на отварање брзе цесте у Хрватској, али да се од тога одустало практично у задњи тренутак када је постало јасно да БиХ неће отворити прелаз.

Након консултација с неколико међународних правних стручњака, објашњено нам је да Хрватска може тужити државу БиХ, али да би исход таквог процеса био неизвјестан, ако не постоји клаузула у уговору која би дефинисала шта би се десило ако једна страна не отвори прелаз.

Што се тиче ЕУ, како се чини, она такође не би могла да тужи БиХ, али би имала веће инструменте утицаја јер је дала знатан новац БиХ не само за ове конкретне објекте, већ и за опремање граничних прелаза и објеката УИО БиХ.

Важно је напоменути и то да би прелаз, да је отворен, био отворен према привременом режиму јер БиХ и Хрватска још нису потписале нови споразум о граничним прелазима, којим би овај објекат био трајно дефинисан, па би и та чињеница могла утицати на евентуални исход тужби.

По свему судећи, БиХ је доживјела још једну међународну бламажу, па се поставља питање колико је извјесно да ће страни инвеститори жељети да инвестирају у земљи која се на овај начин понаша.

(Независне) Фото: БН илустрација/архива