Медији: Каран је можда побиједио, али је Додик изгубио

Иако је СНСД прогласио побједу Синише Карана, свог кандидата на пријевременим изборима за предсједника РС, политичка слика након објаве резултата показује потпуно другачију динамику.

Ону, у којој је Милорад Додик, предсједник СНСД-а упркос номиналној побједи, претрпио један од својих најтежих политичких пораза до сада.

Јер, прелиминарни резултати Централне изборне комисије БиХ, објављени синоћ, говоре да је након пребројаних гласова с више од 92 посто бирачких мјеста , Синиша Каран, кандидат СНСД-а освојио 200.016 гласова, а Бранко Блануша, кандидат СДС-а и остатка опозиције 188.010 гласова, што се не може назвати убједљивом побједом Карана, него више изненађујућим успјехом Блануше. Разлика је могуће и мање, јер бројна бирачка мјеста још нису доставила ЦИК-у резултате гласања.

Истински референдум о стању режима

Јер, ови избори нису били класична борба Синише Карана и Бранка Блануше, као два кандидата и то једног владајућег режима и једног опозиције.

Пријевремени избори у РС су били у ствари референдум, али не о улози високог представника Цхристиана Сцхмидта у БиХ како је најављивао Додик, него о стању режима у том ентитету, његовој снази и његовој реалној подршци међу грађанима.

А, резултат у којем Каран води тек с десетак хиљада у односу на Бланушу, јасно показује да се тло под СНСД-ом озбиљно помјера. Тај 'потрес' је утолико видљивији и осјетнији, ако се зна да је СНСД  током двадесет година градио своју гласачку базу и тијело и то кроз запошљавања, контролу јавних ресурса и давањем јавних послова подобнима.

Паралелно је развијан и јак изборни инжењеринг, о чему свједоче бројни документовани случајеви неправилности, како на овим, тако и на ранијим изборима.

Упркос свему, СНСД је побиједио с око 12 хиљада гласова што је у односу снага позиције и опозиције изузетно мала разлика.

Шта су све грађани препознали и казнили

Из СНСД-а су још прије двије године тврдили да имају 200.000 чланова, што је требало да буде велика предност и да гарантује стабилну подршку. У кампањи су наступили са Синишом Караном, као  кандидатом препознатљивим широј јавности, уз чије су фотографије увијек биле истакнуте и фотографије Милорада Додика, као симбол политичког континуитета.

Вишемјесечна Додикова кампања у којој је ширио мржњу према Бошњацима, теорије завјере о ударима Запада на РС , његова реторика која је код грађана пробудила страх од сукоба, бројне афере СНСД-а које су РС коштале губитка стотина милиона КМ, све лошији положај радника и тежи живот грађана, сигурно су фактори који су допринијели томе да грађани не стану у значајнијем броју 'иза Додика'.

Оно што се показало је то, да СНСД-ова игра на карту жртве и причу да је Милорад Додик 'неправедно осуђен', да је Запад против њега и против РС није получила очекивани резултат, јер једноставно тај наратив овога пута није прошао.

Лошем изборном резултату СНСД-у, упркос водству њиховог кандидата и томе што су прогласили побједу, вјероватно је допринијело и то што су Додик и СНСД уочи самих избора  практично демонстрирали да се не боре за ентитет РС, него за сопствене позиције и интересе.

О томе свједочи договор Додика са Сједињеним Америчким Државама, чији детаљи никада нису објашњени јавности, али су након њих услиједили потези СНСД-а који су указали на поданички однос и својеврсну издају интереса РС, Додика и те странке према међународним актерима, а које они често спочитавају својим политичким опонентима.

Грађани нису знали шта је Додик обећао, али су очигледно јасно препознали у његовим поступцима да је он спреман жртвовати све да би му биле скинуте санкције и да би сачувао властиту политичку моћ.

Због тога је велики број бирача одлучио казнити Додика ускраћивањем подршке. Нису дозволили да буду поново увучени у његову борбу за лични опстанак, нити да послуже као покриће за његову прошлу дозволу и будући политички маневре.

Бројке то потврђују. Од око 1,2 милиона бирача, Каран је добио око 200.000 гласова, ни петину укупног тијела са правом гласа. А међу онима који су изашли, његов резултат се практично дијели напола са Бланушом.

Најопаснији политички сигнал за Додика у задњој деценији

Излазност од 35,78 посто показује да СНСД није успио мобилизирати већину грађана, а камоли осигурати ширу подршку коју годинама представља као 'неупитну'.

За Додика је ово најопаснији политички сигнал у посљедњих десет година. Ако његов режим у условима огромне контроле институција, медија, ресурса, запошљавања и директног вршења притиска не може остварити убједљиву побједу, то значи да је реална подршка власти драматично опала.

С друге стране, без обзира на то што је Бранко Блануша, кандидат СДС-а и остатка опозиције, иначе човјек непознат широј јавности , његова кандидатура показала се као пун погодак, упркос почетном скептицизму у вези с његовом кандидатуром.

Испоставило се да је Блануша  остварио резултат који вјероватно ниједан већ етаблирани опозициони политичар не би могао постићи. Његова неоптерећеност партијским чланствима и прошлошћу и унутаропозиционим сукобима постала је његова највећа предност, јер га је очигледно учинила прихватљивим и бирачима који би иначе били равнодушни.

Опозиција сада има јасан простор да тврди да је равноправан политички фактор у Републици Српској. Њихов резултат је, у односу на режимски намјештен политички терен, невјероватан. А Блануша је постао симбол могућности промјене и доказ да грађани желе нову политику и нова лица.

Зато је закључак о јучерашњим изборима у РС једноставан. СНСД је побиједио на папиру, али је изгубио у стварности. Ови избори су показали да режим више нема неупитну подршку, да се бирачко тијело буди и када 'спава' односно шаље јасну поруку и неизласком на изборе, те да промјене, први пут након много година, изгледају стварно, достижно и ближе него икада.

(Рапорт)