Седам година без литра нафте у Рафинерији нафте у Броду

Рафинерија нафте у Броду, некада један од кључних енергетских погона у Босни и Херцеговини, већ готово седам година стоји без иједног литра прерађене нафте.

Док се акумулирани губици пењу на преко 900 милиона марака (више од 460 милиона евра), руски власници сада спас траже у – рециклажи пластике.

Ово је нови покушај изласка овог предузећа из милионских минуса у којима се налази.

Након експлозије у кругу рафинерије 2018. године, прерада нафте у Броду, градићу на обали Саве на сјеверу БиХ, је потпуно стала, а комплекс данас, углавном, служи као складиште бензина.

Прије три године најављивана је градња електране на гас унутар рафинерије, али тај пројекат до данас није ни започет.

Руски власници више пута су обећавали модернизацију једине рафинерије нафте у БиХ, али конкретни кораци никада нису спроведени.

Власти Републике Српске су 2007. године бродску рафинерију, заједно са Рафинеријом уља у Модричи и мрежом пумпи "Нестро Петрол", продале руској компанији "ЊефтегазинКор" за 236 милиона марака (око 120 милиона евра).

Те компаније данас су дио "Оптима групе", друштва за производњу и промет нафтом и нафтним дериватима, основаном 2008. године у Бањалуци.

Из "Оптиме" је на упит Радија Слободна Европа о даљим плановима за рафинерију одговорено да се информације о пословању објављују "путем корпоративних сајтова и саопштења за јавност".

Рециклажа пластике – најновији план власника

Власници рафинерије планирају да изграде постројење за рециклажу секундарних пластичних сировина, капацитета 32 тоне по дану.

Рафинерија је Министарству за просторно планирање, грађевинарство и екологију РС доставила захтјев за претходну процјену утицаја на животну средину рециклажног постројења.

Како показује достављена документација, у производној хали ће се у двије линије прерађивати пластичне фолије и ПЕТ амбалажа.

Планирана хала ће се налазити на мјесту гдје је некад било једно од постројења за прераду нафте.

Минус од скоро милијарде

Рафинерија је у првих шест мјесеци ове године остварила минус нешто већи од 31 милиона марака (око 15,9 милиона евра), показују финансијски извјештаји акционарског друштва.

Укупно, рафинерија је у минусу већем од 914 милиона марака (око 467 милиона евра).

Прошлогодишњи ревизорски извјештај наглашава да рафинерија и даље зависи од финансијске подршке свог матичног друштва, руске компаније "Зарубежњефт", како би могла наставити с радом.

"ЊефтегазинКор" је ћерка фирма "Зарубежњефта", руске државне компаније са сједиштем у Москви.

Наводе да је руска фирма 6. фебруара ове године доставила писмо подршке, у коме се обавезала да ће у идућих годину дана пружати финансијску подршку рафинерији, те да је неће ликвидирати.

Осим огромних нагомиланих дугова, упозорили су и на то да су краткорочне обавезе рафинерије (краткорочни кредити, плате, порези, камате и сл.) веће од обртне имовине (материјал, готови производи, потраживања од купаца) за 133 милиона марака, односно 68 милиона евра.

"Ове чињенице указују на постојање значајне неизвјесности која може да изазове сумњу у односу на способност Друштва да послује по начелу сталности пословања", нагласили су ревизори.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже за РСЕ да се "не види никаква стратегија менаџмента шта планирају да ураде".

"Обнављање производње захтијева велика улагања, сервисирање опреме које се иначе ради у рафинеријама сваких осам година, тзв. капитални ремонт", истиче Павловић.

Додаје и да је цијела групација штура по питању информација које пласирају у јавност, да живе од продаје горива, а да се рафинеријом "нико не бави".

"Имам информацију да су плаћене све обавезе према Пореској управи РС од стране Рафинерије, тако да ово иде некуда, али не знамо куда", оцијенио је Павловић.

Власници су радили на модернизацији и обнови погона за прераду нафте, када се у октобру 2018. године у рафинерији десио пожар у којем је погинуо један радник.

Никада нису званично саопштени узроци пожара ни размјере штете. Почетком 2019., рафинерија је прекинула процес прераде нафте који до данас није обновљен.

Синдикат запослених у рафинерији није желио коментарисати тренутну ситуацију у компанији, упућујући нас умјесто тога на управу Оптима групе.

Према подацима с краја прошле године, у рафинерији је запослено укупно 319 особа.

Гасни терминали и електране

Један од ријетких успјеха рафинерије након престанка прераде нафте био је пројект изградње гасног терминала.

Гасна компресорска станица у кругу рафинерије, спојена на гасоводну мрежу из Хрватске, пуштена је у рад у децембру 2021. године.

Тиме је реализован уговор из 2019. године о снабдијевању природним гасом, између хрватске компаније "Цродуx", као носиоца пројекта гасификације и руског "Зарубежњефта".

Вриједност пројекта је око 16,2 милиона евра, а капацитет станице је 40 милиона кубних метара гаса.

Разматрани су и планови за изградњу термоелектране на гас у кругу рафинерије.

У августу 2022., Рафинерија и Министарство енергетике и рударства РС су потписали Споразум о сарадњи на развоју енергетских пројеката у Републици Српској.

Планирана је изградња гасне термоелектране, вриједне око 150 милиона марака (77 милиона евра), снаге 100 мегавата.

Поређења ради, термоелектрана на угаљ у Угљевику има капацитет од 300 мегавата.

Како наводи Рафинерија у својим документима, добили су сагласност за прикључак Електропреноса БиХ, те је планиран и концесиони уговор са ентитетским институцијама, али до данас изградња није започета.

Приватизација нафтне индустрије

У периоду послије рата, Рафинерија нафте Брод је била у власништву РС, али је због нагомиланих губитака и неликвидности престала са радом.

Милорад Додик, тада у улози премијера Републике Српске, у Москви је 2007. године потписао уговор о продаји ентитетске нафтне индустрије Русима, у склопу које је била бродска рафинерија, Рафинерија уља у Модричи, и ланац бензинских пумпи "Петрол".

Годину дана касније, купац "ЊефтегазИнКор" је основао "Оптима Групу", која до данас управља пословањем двије рафинерије, као и мрежом пумпи, преименованих у "Нестро Петрол".

Транспаренцy Интернатионал БиХ је тада упозоравао да је уговор о продаји нафтне индустрије нетранспарентан и штетан, утврдивши чак 44 спорне тачке.

На званичном сајту фирме, наведено је да се ради о највећој нафтној компанији у БиХ, која се бави свим процесима од набавке сирове нафте, преко њене прераде све до велепродаје и дистрибуције.

У оквиру компаније, Рафинерија уља Модрича, такође, послује са губицима. Према посљедњим подацима су у минусу 113 милиона марака (око 58 милиона евра), док "Нестро Петрол" послује у плусу.

Руски власници су у периоду од 2018. до 2021. повећали капитал "Оптима Групе " за око 900 милиона евра, што је једна од највећих послијератних инвестиција у Босни и Херцеговини.

Иако се налази у власништву руске компаније, "Оптима" нема проблема са пословањем, јер се "Зарубежњефт" не налази на листи санкција Европске уније, покренутих након инвазије Русије на Украјину.

(РСЕ)