Арбитража тешка 400 милиона долара стоји изнад врата БиХ

Надлежни у БиХ ускоро би могли сазнати епилог тужбе коју је против БиХ покренула компанија "Миттал" из Индије, а којом траже надокнаду штете у износу од 400 милиона америчких долара, односно више од 700 милиона КМ, због кршења Билатералног уговора о улагањима између Индије и Босне и Херцеговине (БИТ) потписаног 2006. године, а који се тиче улагања у Глобал Испат коксну индустрију Лукавац (ГИКИЛ).

Наиме, како је пренио пословни портал Индикатор, позивајући се на своје изворе, пресуда по арбитражи коју је суду у Бечу 2023. године поднио индустријалац Прамод Миттал вјероватно ће бити објављена у року од мјесец дана.

"Ово је једна од најјачих тужби инвеститора и државе која се појавила из Индије посљедњих година. Она надилази комерцијални губитак - тестира вјеродостојност заштите БИТ у крхким јурисдикцијама", казао је њихов извор, који је, тврде, захтијевао да остане анониман.

Да ли је ова информација тачна, те какав одговор у том случају спрема БиХ, покушали смо провјерити у Правобранилаштву БиХ, али нисмо добили одговор.

Ипак, Правобранилаштво БиХ у мају ове године послало је извјештај Представничком дому ПС БиХ који се тиче свих међународних арбитража за БиХ, а ту су описали и ову са Митталом.

Одмах на почетку извјештаја црним словима је подебљано да је податак о висини спора према арбитражним правилима повјерљив и да је забрањено је његово изношење у јавност.

Спор је, навели су тада, обухваћен и степеном тајности ИНТЕРНО.

Надаље, подсјетили су да је Правобранилаштво БиХ 27. октобра 2023. запримило тужбу од стране тужилаца Прамод Миттал, Сангеета Миттал, Вартика Миттал, Схристи Миттал и Дивyесх Миттал (сви држављани Индије), као инвеститора у ГИКИЛ Лукавац, у којој су навели да је усљед низа повреда према међународном праву БиХ прије свега дужна зауставити текуће непријатељске радње и потпуно надокнадити штету коју је проузроковала.

"Укупан губитак тужилаца до дана подношења тужбе они процјењују на најмање 400 милиона америчких долара, уз право на поврат камате по стопи која ће се утврдити, све док се не изврши потпуна и ефективна исплата", речено је тада у извјештају Правобранилаштва БиХ.

О судбини спора, пише у извјештају, одлучује ад хоц арбитражни трибунал састављен од троје судија, а припада, појашњавају, категорији најсложенијих правних спорова.

У тренутку када су посланици у ПД ПС БиХ добили извјештај од Правобранилаштва БиХ предмет се налазио у "фази размјене доказа", уз навођење да је комплет документација повјерљива.

Оно што се још зна јесте да ће све трошкове у вези са вођењем овог поступка сносити БиХ, зато што су Влада Тузланског кантона и Влада ФБиХ одбиле да сносе те трошкове, а што је од њих затражено на Савјету министара БиХ. Иначе, Савјет министара је 2024. године издвојио три милиона КМ за вођење овог поступка, а претходно је дато 800.000 КМ.

За неупућене, ова прича почела је 2003. године спајањем државне фирме КХК Лукавац и британске компаније Глобал Инфраструцтуре Холдингс Лтд, (касније је као суоснивач уписана фирма Глобал Стеел Холдингс Лтд (ГСХЛ) из Индије), чиме је створена компанија Глобал Испат коксна индустрија Лукавац (ГИКИЛ), један од највећих произвођача кокса у БиХ.

Влада Тузланског кантона тада је потписала са ГСХЛ-ом уговор о стратешком партнерству, чиме је тој фирми пренијела управљачка права од 51 одсто капитала, док су задржали 49.

А онда је, како су писали медији из ФБиХ 2014. године, ГИКИЛ-у стигао на наплату дуг након што је компанија "Стемцор" раскинула уговор са њима 2013. године.

ГХСЛ, односно његов власник Миттал, потом је као већински власник ГИКИЛ-а тражио да се дуг отплати по проценту који имају по уговору у фирми, односно они 51 одсто, а Влада ТК као власник фирме КХК Лукавац преосталих 49 одсто, али то није наишло на одобравање Тузлака, који су затражили од својих чланова управе да избаце Индијце из управљачке структуре компаније, што су ови и урадили.

Индијска компанија је на то уложила жалбу, која је прихваћена, али је остао проблем да су Влада ТК и управа КХК Лукавац и даље одбијале да плате свој дио дуга.

Због тога, ГХСЛ је 2015. године покренуо арбитражу, али ни након тога обавезе нису испуњене. То нас доводи до 2019. године, када су Промод Миттал и два руководиоца приведени под оптужбом да су лоше управљали финансијама предузећа, односно да су оштетили компанију за више од 20 милиона КМ.

Тројац је убрзо пуштен уз кауцију те су им одређене мјере забране које се тичу било каквог пословања у ГИКИЛ-у, а онда су и напустили БиХ.

То је искоришћено да се ГСХЛ, у власништву Миттала, потпуно искључи из ГИКИЛ-а, 2020. године.

Због свега, Миттал је 2023. покренуо арбитражу против БиХ.

(Независне) Фото: ГИКИЛ/Архив