Насиље углавном почиње суптилно, а завршава озбиљно

Панел дискусија „Напишимо причу из почетка”

У Бањалуци је, у организацији компаније Хемофарм, одржана панел дискусија под називом „Напишимо причу из почетка” на којој се разговарало о исправљању дубоко укоријених погрешних наратива према женама.

„За друштво у цјелини је важно да градимо културу међусобне подршке и разумијевања, посебно у погледу односа према женама. Ми, као друштвеноодговорна компанија, годинама уназад доприносимо разбијању предрасуда, како о важним друштвеним питањима, тако и о стигми у здрављу и превенцији. Подржавајући позитивне обрасце понашања, причајући добре приче, покрећући промјене, заједно правимо кораке напријед, ка бољем друштву. Данашњим панелом промовисано је међусобно разумијевање, јер само разговором можемо подстакнути и младе и старије да схвате посљедице својих поступака, посебно кад су ти поступци усмјерени на наше мајке, супруге, ћерке, сестре..”, рекао је Саша Урошевић, директор Хемофарма у БиХ. 

Догађај је окупио стручњаке из ове области који су расправљали о друштвеним стереотипима, наметнутом наративу и њиховом утицају на перцепцију жена. Ова тема представља свеприсутан проблем који погађа немали број жена, невезано од узраста.

„Наратив да се насиље трпи, крије, оправдава и минимизира дубоко је укоријењен у традиционалним и стереотипним друштвеним нормама понашања за жене и мушкарце. Без обзира на ниво образовања, многе се жене суочавају с осјећајем срамоте, који се генерацијски преноси и просто усађује у суштину њиховог бића. На тај начин циклус насиља се продужава, па се чини да смо деценијама у зачараном кругу у којем се његује погрешан наратив о насиљу. Потребно је да рад на промјени свијести о овим питањима започне у најранијој животној доби и да се настави кроз даље образовање, с циљем стварања окружења у којем је могуће отворено разговарати о насиљу и у којем жене не осјећају срамоту када проговоре.

Сви ми, као друштво и појединци, имамо одговорност да доприносимо стварању простора у којем свака жена може да се осјећа безбједно и подржано. Први корак ка системском раду на промјенама јесте да препознамо ову реалност”, истакла је психотерапеуткиња Олга Лола Нинковић из Друштва психолога РС.

Током панела, обрађене су кључне теме као што су препознавање и реаговање на насиље, учинковита комуникација са дјецом и одраслима, као и могућности превазилажења негативних наратива током одрастања. 

„Понекад безазлене шале попут `ко се туче, тај се воли` могу оставити дубоке трагове на емоционални развој дјеце, јер нормализују насиље као израз блискости и љубави. У тим случајевима дјевојчице могу да науче да је у реду да неко буде насилан према њим, и/или да љубомору испољава на насилан начин. Поред тога, дјевојчице такође уче и да не могу да се ослоне на подршку околине, јер та иста околина сматра да је насиље у односима нормална појава. Ствар се додатно компликује када родитељи (у најбољој намјери) дјевојчицама поручују да не треба да се љуте, јер су тада ружне или дјечацима да не смију да се плаше, јер су тада слабићи.

Са тим наративима дјеци ускраћујемо основно право да изразе емоције и препознају властите потребе те се боре за њих. Таква увјерења не само да спутавају здраве емоционалне реакције и нарушавају ментално здравље већ постављају темеље за обрасце понашања у којима насиље постаје прихватљив начин понашања. Зато су кампање попут `Напишимо причу испочетка`, изузетно важне јер покрећу друштвени дијалог који може да допринесе сузбијању насиља и штетних наратива“, упозорио је Саша Рисојевић, директор удружења “Нова генерација”.

Психолошкиња и менаџерица Сигурне куће у Бањалуци Амела Башић Томић, говорећи о искуствима корисница Сигурне куће, подвукла је да насиље углавном почиње суптилно, а завршава озбиљно: „Насиље у породици и насиље над женама јесте проблем који захвата цијело друштво, а његово рјешење захтијева ангажовање читаве заједнице на превенцији и подизању свијести. Превенцијом насиља у породици, превенирају се и други облици насиља који се јављају изван породичног дома“. 

У отвореном разговору, учесници су се сложили да је важно наставити рад на оснаживању заједнице и изградњи културолошког оквира међусобне подршке и разумијевања.

Кампању „Напишимо причу из почетка” покренула је компанија Хемофарм уз подршку удружења: Друштво психолога РС, Фондација „Удружене жене”, Удружење родитеља дјеце обољеле од малигних болести „Искра”, Wоман.цом Цлуб, Удружење грађана „Супербрке”, Хемофарм фондација и Центар за примјењену психологију „Неа Псyцхологиа”.

(ПР) Фото:ПР