Опрез: Све више изгубљених живота на путевима у Српској

Од почетка године до 21. априла на путевима Републике Српске, по званичним информацијама, евидентиране су 3.253 саобраћајне незгоде, што је више за 212 саобраћајних незгода у односу на исти период прошле године. Смртно је страдало 31 лице. Ризик од смрти на путу за 50 одсто већи него у Европској унији. Стручњаци кажу да је број несрећа и страдалих и већи. Зашто је то тако?

Дејан Трнинић прије више од 20 година доживио је саобраћајну несрећу, а посљедице осјећа и данас. Својим примјером, каже, покушава да упозори возаче, а нарочито оне млађе, да прилагоде брзину и да не возе у алкохолисаном стању, због чега је и он слетио с пута. 

„Ја сам прије двадесет и нешто година доживио ту саобраћајну незгоду, гдје сам својом кривицом и чињеницом да сам био под утицајем алкохола, возио брзином знатно вишом од ограничења, изгубио контролу над аутом, слетио с пута и ударио у дрво. Том приликом сам повриједио кичму, и дан данас се суочавам са посљедиама.

Оно што је чињеница да се такве несреће могу десити свима, довољан је један тренутак непажње, дакле једна секунда. Међутим сматрам да је основа да се млади људи, будуће генерације, образују у том смислу, да науче да чим уђу у аутомобил да вежу појас, да поштују ограничење брзине, да оставе телефон по страни када управљају возилом, јер само на тај начин ће сачувати свој и туђи живот“, каже Трнинић.

Он истиче да се премало ради на томе да се младе особе упозоре путем образовног система, на све опасности у саобраћају, јер највише страдалих на путевима јесу управо млади.

„Нажалост, најчешће се и ради о младим возачима, неискусним. Имали смо прије непуна два мјесеца случај у Бијељини, гдје су двије дјевојке матуранткиње изгубиле живот, а гдје је трећа тешко повријеђена. Имали смо овде трагедију у Малом Блашком у Лакташима, гдје су три момка, нису ни имали 20 година, такође изгубили живот и још неколико тих случајева. Ти случајеви нас свакако опомиње да су млади некако најугроженија категорија, у тој доби између 15 и 29 година највше губе животе, али мислим да се премало ради да се саобраћајно образовање уврсти у образовни систем.“

Употреба мобилних телефона и некориштење сигурносног појаса, додатни су ризици, због којих годишње десетине лица изгуби живот, кажу у Агенцији за безбједност саобраћаја. Додају да се премало улаже у унапређење безбједност на путевима.

„Да ли су нам путеви безбједни? Ми јесмо увели процедуре са аспекта безбједности, јесмо увели процедуре идентификације опасних мјеста. Међутим, Главна служба за ревизију, ревизија учинка је констатовала у свом извјештају прије пар мјесеци, да се не проводе препоруке тих тимова, који изврше провјеру безбједности саобраћајница.

Дакле они установе да на неком дијелу нема одговарајуће сигнализације, нема ограде заштитне, итд. ... Међутим, те препоруке се не проводе, па не можемо бити задовољни провођењем ових процедура и безбједношћу путева“, упозорава замјеник директора Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Милија Радовић.

Када је у питању полагање возачких испита, инстурктори упозоравају да испитивачи, односно чланови комисије нису довољно едуковани, а одговорни су и за образовање будућих инструктора. 

„Седамдесетих година Европа је тражила да возач мора знати возило, пут, технику и по могућности да говори два језика, ово што кажем возило, пут, технику, то нема ни један да зна. Изведите их нек се појаве, да им видимо те референце па ћете видјети гдје су. То су људи који су положили инструкторске кад је било само требало да зна држати управљач.

Они нам данас испитују кандидате, школују инструкторе, онда можете знати какви су инструктори, што нема појма ни о чему“, каже инструктор и  дипломирани инжењер друмског саобраћаја Здравко Ивић.

 А када се несрећа деси, најбитнија је брза реакција, међутим у Српској никад није урађена анализа за које вријеме возила хитних служби стижу на мјесто саобраћајне несреће, као и ко долази и којом опремом та возила располажу. 

(БН) Фото: БН