Живот у малој средини: Како се живи у општини Хан Пијесак?

Хан Пијесак као једна од неразвијених општина Републике Српске суочава се са све већим одласком младих. Због бројних природних потенцијала, наду у развој општине и повратак становништва, враћа јој улагање у туризам које постаје важна привредна грана ове локалне заједнице. 

Према попису становништва из 2013. године у општини Хан Пијесак живјело је око 3.500 становника. Нажалост, данас је овај број доста мањи, јер је велики број младих људи напусти ту општину у потрази за запослењем. Али, оно што ми моглу да врати људе у ту локалну заједницу јесу њени природни потенцијали којима ова општина обилује али који нису искориштени.

Све је већи број туриста који посјећују ову локалну заједницу, јер је недавно добила статус ваздушне бање, а доста је оних који овдје граде викендице и друге смјештајне капацитете. 

„Крајем 2023. године у новембру мјесецу Влада Републике Српске прогласила је Хан Пијесак ваздушном бањом и то је доста доприњело развоју, долате гости из иностранства, а заинтересована су и физичка лица која желе да издају своје куће. У току је и изградња хотела“, каже Свјетлана Томовић вд. дирекотра ТО Хан Пијесак.

Хан Пијесак може да се похвали и библиотеком „Бранко Чучак“ која је проглашена за најбољу библиотеку у Српској и која је, уз Културни центар, носилац културног живота те општине. Представници ових институција сматрају да би отварање резиденције Краља Карађорђевића било од значајна за ту локалну заједницу. 

„За нашу општину је јако битно да се уради та резиденција и да се прикаже Хан Пијесак у том неком лијепом свијетлу. Ово је био један боемски градић у коме су двадесетих година постојала три хотела. Хотел „Поглед“, „Европа“ и хотел „Трифковића“. Мислим да је општина живнула, да је кренуло интересовања, као и продаја плацева и интересовање људи да дођу у ову ваздушну бању“, закључила је Озренка Ђурић Радуловић, директор Народне библиотеке „Бранко Чучак“ Хан Пијесак.

Одговоре о завршетку реконсттрукције љетниковца Карађорђевића али и о многим другим питањима везаним за ову неразвијену општину Српске, нисмо могли да добијемо од руководства општине јер није пронашао времена за изјаву. Начелник општине Слободан Ђурић  на друштвеним мрежама изнио је неке од проблема са којима се, по њему,  ова лаколна заједница суочава, због, како каже, скупштинске већине предвођене СНСД-ом. 

„Захваљујући скупштинској већини, заустављају се многе битне ствари за нашу општину. Реконструкција објекта виле Карађорђевића, реконструкција јавне расвјете, изградња водовода Дебела Међмало Поље, суфинансирање пројекта санације и реконструкције кровова и фасада, те уградња филтера на извору Штекавац", стоји Фејсбук објави начелника Ђурића. 

А шта кажу анкетирани  грађани о животу у Хан Пијеску? 

„Здравство и плате су на једном осредњем нивоу“, „Овдје би се могло свашта урадити, јер је овдје ваздушна бања“, док је један анкетирани грађанин истакао да се у Хан Пијеску живи одлично. 

Пољопривреда је један од извора финасирања становника Хан Пијеска. Баве се узгојем оваца и телади, те производњом и продајом млијека. 

„Општина је давала 10 пфенинга по литру млијека, и то се чини мало, а ко предаје више накупи се скоро једна плата. Међутим , сад је нека гунгула и нису још почели да исплаћују, да ли ће почети плаћати, када ће, не знам“, каже пољопривредник Драгомир Станишић и додаје да у Пијеску има људи и који држе по стотину оваца. 

„Ко хоће да ради, има да ради шта хоће. У Хан Пијеску један добар сјекач, опасни су то и тешки послови, заради и по 5 хиљада марака. Омладина сели, отишло их је доста због послова. Омладина неће да ради на земљи, куће су закључане: Неко је отишао у Београд, онај ондје, онај овдје, до Пјеновца готово све је пусто“, рекао је Станишић. 

Колико Влада Српске води рачуна о Хан Пијеску највише говори податак да су се скоро два вијека након што су Аустругари ову локалу заједницу препознали као вадушну бању јединствену у Европи, сјетили да јој званично додијеле тај статус. Али, оно што Влада сигурно није заборавила, јесте да извалачи неограничене количине шумских сортимената који не зна се гдје и коме одазе. 

(БН) Фото: БН