Лани само један носилац правосудне функције разријешен

Само један носилац правосудне функције санкционисан је мјером разрјешења са дужности прошле године, што је видљиво из извјештаја Уреда дисциплинског тужиоца (УДТ).

Судијама и тужиоцима због пропуста у раду изречено је 27 дисциплинских мјера, а већина су биле јавне опомене (9), смањење плате (8) и писмене опомене које се јавно не објављују (5). Поред поменутог разрјешења, изречена је и једна мјера премјештаја са мјеста замјеника главног тужиоца.

Разлози за санкције у два случаја су биле то што се одговорни нису изузели из случајева у којима постоји сукоб интереса, док су у седам случајева донијели одлуке којима се очигледно крше закон и правила поступка. 

Ипак, санкције за ове пропусте су благе, а подаци УДТ-а показују да није дошло до озбиљних промјена у санкционисању пропуста у правосуђу и поред значајног пораста броја притужби на рад судија и тужилаца, који је у прошлој години повећан за 20%. Највећи број се односи на озбиљне оптужбе за кршење етичког кодекса што је довело до нарушавања угледа и интегритета правосуђа.  

Ипак од 1385 притужби свега 59 је оцијењено као основано, а покренуто је укупно 37 дисциплинских поступака. Њима је обухваћено 7 тужилаца, 4 руководиоца правосудних институција и 28 судија. С друге стране, вријеме рјешавања притужби смањено је на 183 дана, што представља напредак у односу на претходну годину за 22 дана. 

Анализа ТИ БИХ која је објављена прије двије године показала је да је смањење плате најчешћа дисциплинска мјера, док су разрјешења и даље изузетак и такве санкције остају спорадичне. Та анализа је показала да је у свега 4% изречених мјера дошло до разрјешења судија и тужилаца што показује да је политика ВСТС-а још увијек блага у смислу репресивног елемента санкције. 

Посебан случај представља носилац правосудне функције против кога је у 2024. години вођен шести дисциплински поступак – што јасно указује на постојање рецидивизма и мањкавости у систему превенције.  

Подаци показују да, упркос покушајима провођења реформи у правосуђу, још није успостављен систем који би гарантовао стварну одговорност и интегритет носилаца правосудних функције. То је важно напоменути поново у контексту поразних резултата које правосуђе БиХ има у борби против корупције. Осим тога, дисциплинска одговорност је кључна компонента независности и ефикасности правосуђа и зато је ТИ БиХ предлагао мјере које укључују:  

- већу транспарентност самих дисциплинских поступака и одлука,  

- повећање броја и опсега дисциплинских мјера уз увођење строже и конзистентније казнене политике,  

- разматрање модела другачијег уређења поступка како би се смањили непримјерени утицаји,  

- јачање независности Уреда дисциплинског тужиоца од самог ВСТС-а, преноси <стронг>транспарентно.ба.