Република Српска је настала и опстала у тешким временима

Република Српска обиљежила је 33. рођендан односно Дан Републике Српске када је 9. јануара 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа БиХ, касније Република Српска.Више од три деценије касније, актуелна је полемика шта је Република Српска данас, да ли је под овом власти напредовала или се праве кораци уназад и да ли је понашање властодржаца достојно према онима који су животе дали за њен настанак?

Након прегласавања представника српског народа по кључним питањима која се тичу опстанка у тадашњој Југославији, припадници друга два народа Хрвата и Муслимана крећу у сецесију мимо воље српског народа.

Као одговор, тадашњи српски посланици у највећем броју они из Српске демократске странке, напустили су заједничку скупштину Социјалистичке републике Босне и Херцеговине, и формирали Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини, која је прво прогласила Републику српског народа БиХ, а потом и Републику Српску.

О томе свједочи и изјава Анђелка Граховца, посланика у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске.

"Одједном је почело заједничко дјеловање ХДЗ-а хрватског народа и СДА муслиманског народа против представника српског народа који су били политички организовани у Српску демократску странку.

То дјеловање се угледало у томе што су они хтјели незаконито нелегално да одвоје БиХ од Југославије, а то је била једна од основа СДС-а.

Српска демократска странка је заиста феномен у историји српског народа јер је у врло кратком временском периоду успјела да се организује, организује народ и да спријечи братоублилачки рат и нови геноцид који је пријетио од повампиреног неофашизма", каже посланик СДС-а у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске Анђелко Граховац. 

Функционер Српске демократске странке Дарко Бабаљ је у рат отишао са непуних 18 година. Данас каже да је у том времену српски народ коначно доживио национално отрежњење.

"Једноставно је био један циљ и тај циљ је остварен, а тај циљ је био Република Српска која и дан данас постоји и наравно постојаће док постоје Срби на овим просторима.

Долази Дејтонски споразум и у том тренутку је то једна велика срећа и једно велико разочарење: срећа са данашњег аспекта за све Србе у РС, а несрећа за мјесто гдје сам се ја родио и живио а то су сарајевски Срби који су морали напустити град Сарајево у којем су се родили и школовали", каже посланик СДС-а у Представникчком дому Парламентарне скупштине БиХ Дарко Бабаљ. 

Републике Српска успјела да се одбрани у ратном периоду, међутим и након 1995. године настављају ништа мањи удари на њено постојање у виду међународног интервенционизма који су неријетко подржавали и представници тадашње и садашње власти. Дејтоном је добила међународно признање, али су јој у наредним годинама одузимане бројне надлежности.

"Временом и неодговорном политиком коју су водили коју су водили представници Републике Српске како на нивоу РС тако и на нивоу БиХ, Република Српска је развлашћивана пристанком, вољом оних који су је престављали, а који су се неодговорно односили према њеним државним надлежностима. Крако речено на примјер вољом тадашњих представника власти она је развлашћивана од послова одбране војске која је 2005. године у цјелости пренесена на ниво Босне и Херцеговине", каже Милан Благојевић, професор уставног права. 

Када се саберу све жртве дате за Републику Српску, од људских губитака, бројних санкција које су укључивале и одузимање основних људских права питање је шта је будућност Републике Српске и ко је одговоран што она и није онаква каквом су је њени грађани замишљали у протеклим деценијама?

"Када одете на село видите два домаћинства два газдинства једно поред другог комшија до комшије међутим овдје све цвјета и буја а са друге стране то не успјева.

Хоћу вам рећи колико је до човјека колико је до оних који воде колико је до оних који представљају рекао бих да је то исти примјер и Републике Српске дакле људи који воде сваку установу и институцијау мора и треба да буду домаћини. Са добрим домаћинима и људима ова земља се мијења ова земља иде према напријед", каже градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.

"На питање ево данас шта би на дан Републике Српске пожелио ја бих рекао да желим свима слободу, а под том слободом подразумијевам да власт ради искључиво у корист грађана што данас то није случај.

Слобода подразумијева да се ослободимо окова криминала и корупције, да се побиједи медијски мрак који влада у Републици Српској – то је смој сан који се зове Република Српска која мора оздравити", сматра Љубиша Петровић, градоначелник Бијељине. 

Запостављајући бројна важна питања за опстанак Републике Српске и њен просперитет, али и нови изазови као што је одлив становништва, довели су до тога да је угрожена и њена функционалност.

"Функционалност као што видите је све мања и мања. Шта ћете ви сада имате 20 и нешто милиона квадратних километара мање од милион становника, људи се исељавају и ви сада у свему томе очекујете некакву функционалност. Нема функционалности она је све слабија и зато сам и споменуо да је код Хрвата још раније почело то исељавање код Срба мање али тече то стално зато прича о повратку и слично ја у ту причу баш не могу да вјерујем", каже Милан Новаковић, посланик у првом сазиву НСРС. 

Све указује да простора за напредак Републике Српске и те како има, међутим деценије су показале да је поред притисака споља, она константно на удару и изнутра, јер бројни званичници Републику Српску само је декларативно величају док својим понашањем истој причињавају штету и слабе њене институције и положај у оквиру међународних односа.

(БН) Фото: Архив