Када је Додику одговарало признавао је одлуке високог представника, а сада док му се суди мијења плочу

"Ми већ 27 година живимо под “охаеризмом”, тиранијом високог представника. То је до сада у свијету незабиљежен облик ауторитарне и тоталитарне владавине појединца и држава које стоје у његовој позадици над једном државом чланицом УН, на крајње противправан начин којим се тешко и флагрантно крши принцип суверености БиХ", рекао је судија и професор Уставног права Милан Благојевић у емисији "МАТ" БН телевизије.

- Право и правда су у БиХ осуђени на доживотну робију јер их овдје одавно нема. Суверенитет БиХ и Повеља УН се крше скоро три деценије јер појединац, као што је високи представник, или државе, кад год пожеле могу да наметну закон или нареде како ће се неко понашати, што је недопустиво, сматра Благојевић.

"Овдје нема ни правде ни права, прије свега што је БиХ, нажалост само формално чланица УН, а она је у суштини један десуверенизовани простор који су у суверенистичком смислу обезглавили, прије свега, запад и политика запада на челу са САД-ом и Великом Британијом. Ми живимо у једном типу неоколонијализма још од 1996. године", каже Благојевић.

- Садашњи предсједник Српске некада је, кад му је одговарало, признавао одлуке високог представника на које је, како је тада говорио, имао право, док данас, када се њему суди, мијења причу. То суђење је, ипак ругање Тужилаштва и Суда БиХ народу, мишљења је Благојевић.

"Већ девет пута суд дозвољава да се одлаже рочиште да би Додик ишао на неко службено путовање. То је супротно Закону о кривичном поступку. Закон дозвољава да се главни претрес одложи уколико је потребно прибавити неки нови доказ или је оптужбени болестан па није у могућности да присуствује главном претресу.

То говори колико Тужилаштво БиХ неозбиљно ради свој посао. Оно се понаша по принципу "формално ћемо ми то урадити, а уствари не радимо ништа", али што би рекао наш народ, 'нек дјеца мисле да бабо нешто ради'", наводи Благојевић.

Додаје да не може понекад да се отме утиску да у Тужилаштву раде тако да задовоље само форму.

"Уствари као да желе да помогну страни коју нападају оптужницом. Ако се већ упустите у оптуживање, онда радите тај свој посао до краја", јасан је Благојевић.

Говорећи о стању у Републици Српској, Благојевић каже да је Српска већ дуго кула од карата коју изнутра изједају криминал и корупција. 

-Систем је труо и не постоји искрена жеља владајућих да се то поправи, дадаје он, наводећи примјер јавних предузећа и именовање в.д. директора које власт држи на узици.

"То је и Андрић својевремено рекао: нема бољег начина да се управља човјеком него да га држите у неизвјености. Кад поставите неког да у предузећу буде в.д. два или три мјесеца, држите га у неизвјесности. Он живи константно у страху и послушан је јер зна да кроз два, три мјесеца опет зависи од вас, али не зависи само он него и његова супруга, дјеца и шира родбина. Само док слуша и има ту позицију он може супругу, дјецу и ширу родбину у том систему да запосли", истиче Благојевић.

- Управљајући тако државом, они је приватизују. Стварају друштво полтрона, конформиста, улизица и подлих људи који обацују оне који не мисле као они. Такво друштво је дубоко подијељено друштво које није способно да се у кризама брани, закључује Благојевић.

Реаговање породице покојног Милана Трбојевића

У реакцији породица покојног Милана Трбојевића наводи да је проф.др.Благојевић у емисији "Мат" у којима је "јасно окривио покојног Милана Трбојевића као министра правде у Влади Републике Српске и које је професор датирао на мај/јуни 1999 године, у његовом излагању наводно су потврђени само његовим наводним увидом у наводно званични допис министарства правде, код у емисији неименованог управника Окружног затвора у Добоју, а што заиста прелази у домен клевете, шпекулација и потпуно неоснованих и недоказаних тврдњи против некога ко не може сам да одговори, а које тврдње су све и контрадикторне са већ објављеним ставовима и подацима овог професора по питању предметних догађаја који су већ на исти шпекулативни и тендециозни начин без доказа, презентовани јавности у штампаним медијима 2021 године".

(БН)