Може ли БиХ да тражи одштете за улагања од прије рата?

Након што је недавно објављено да је рудник и термоелектрана (РиТЕ) "Угљевик“ изгубила спор са "Електрогосподарством Словеније" тежак 67 милиона евра, односно око 131 милиона КМ. Из ове државе стижу нове арбитраже за БиХ, најављују се и оне из Хрватске па се поставља питање да ли и БиХ може узвратити реципрочним мјерама када је ријеч о пријератним улагањима, будући да је доста тога у сусједним државама, бившим југословенским републикама, грађено из БиХ?

Босна и Херцеговина 22.06.2024 | 15:35

Појашњења ради, РиТЕ “Угљевик”, компанија из Републике Српске мора Словенцима исплатити око 131 милион КМ по тужби Словенаца за неиспоручену струју почев од 12. јуна 2011. године па до доношења одлуке, које је донијело Арбитражно вијеће у Београду.

Ријеч је о споровима које је Словенија покренула против РиТЕ “Угљевик” и БиХ тражећи огромну одштету по основу пријератних улагања у термоелектрану.

Међутим, ту није крај наведеним споровима и арбитражама, с обзиром на то да је и Хрватска најавила једну која се односи на рудник и термоелектрану Гацко. Наиме, минимум 100 милиона евра и камате је одштета коју Хрватска потражује од БиХ, конкретно од Термоелектране Гацко, због, наводе комшије, улагања у овај гигант у доба бивше Југославије.

Хрвати су од 2017. године три пута контактирали Савјет министара и Правобранилаштво БиХ, а у вези нагодбе. Како је она изостала-на видику је арбитража пред међународним судом у Вашингтону чији исход би могао да угрози електроенергетски систем Републике Српске.

Будући да бивше југословенске републике настоје да наплате пријератна улагања, интересовало нас је да ли ће и БиХ ићи тим путем?

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и генерални секретар ПДП-а Мира Пекић гостујући на Н1 је навела да је на прошлој сједници био и извјештај Правобранилаштва на којем су се, између осталог, нашли и судски спорови који се воде против БиХ.

“Усвојен је једногласно закључак на основу којег сам тражила да се достави комплетан списак свих судских спорова које се воде против Босне и Херцеговине и које БиХ води против осталих земаља. Још није стигао тај преглед и учинићу га јавним чим га добијемо на увид”, рекла је Пекић.

С обзиром на то да тај преглед није још готов није могла говорити ни о конкретнијим подацима, али је издвојила неке од примјера.

“Али оно што знамо јесте да је Рудник и термоелектрана Угљевик изгубила арбитражни спор у Београду и да су платили 68 милиона КМ за саму судску пресуду и око 58 милиона КМ затезних камата и да се једна трећина укупно произведене струје исплаћује Словенији. Упоредо с тим се води и арбитражни поступак пред судом у Вашингтону који износи више од 700 милиона евра и тај поступак чини ми се није закључен, није га завршетак овог поступка искључио, он је још у фази мировања и не знамо шта ће се десити.

Имамо још најава и из Хрватске за Рудник и термоелектрану Гацко тако да ми очекујемо да ће у Правобранилаштву на вријеме реаговати као што требају реаговати и пословни субјекти на те акције које производе из других држава фирме. Исто тако би било потребно да Правобранилаштво прикупи доказе о улагањима које су имале фирме из БиХ у разним предузећима у другим државама”, истакла је Пекић.

Као примјер је навела предузеће Енергоинвест који је имао таквих врста улагања.

“Мислим да је и та документација добрим дијелом сачувана и да би се, уколико постоје озбиљне намјере, могло и кренути ка некаквим споровима и активностима како би сама БиХ наплатила оно што се из БиХ као бивше СФРЈ Републике уплаћивало у друге републике.

То је био сасвим нормалан процес у СФРЈ зато је неопходно да и БиХ предузме одређене мјере поготово када је у питању заштита имовине бх. предузећа која се налазе у бившим републикама. И ту је неопходно да се укључе и Република Српска и Федерација БиХ, али прије свега Правобранилаштво БиХ које се бави тим”, поручила је, између осталог, Пекић.

(Н1) Фото: Цапитал