Преваре: Знамо ли да купујемо на интернету?

Грађани БиХ на интернет куповину у 2022. години потрошили су 3,8 милиона КМ, а ако се зна да Управа за индиректно опорезивање региструје само пошиљке на које поручиоци морају да плате дажбину, закључак је да је реална цифра много већа. Да ли је онлајн-трговина, која је доживјела процват у вријеме пандемије, постала тренд или потреба? Знамо ли да купујемо на интернету и колико смо сигурни и заштићени од превара?

Куповина преко интернета, домаће или робе из иностранства, све чешће је избор грађана БиХ. Разлога је неколико, а на првом мјесту је то разноврсна и богата понуда одјеће, обуће, козметике или технике. Дакле, својеврстан виртуелни “шведски сто”.

Они који радо купују преко интернета кажу да једноставно, из своје фотеље гледате шта вам се свиђа и поручите. Не морате да губите своје драгоцјено вријеме, да уморни идете из радње у радњу, а роба је, кажу, често јефтинија него у продавницама.

Онлине куповина је за трговце додатни извор прихода који не захтијева велика улагања. Купци са два, три клика поруче и купе све што желе. Звучи као сигуран добитак за обје стране. Да ли је, ипак баш увијек тако?

Економиста Мирјана Орашанин каже да је питање шта добијемо, да ли добијемо жељени производ, оно што смо ми замислили или да ли то одговара ономе што смо видјели на слици, поготово ако се ради о одјевним предметима, те да ли су то одговарајуће величине или нису.

“Оно што је негативно јесте то што се Закон о заштити потрошача не може применити у потпуности код онлине трговине. Примјена тог закона је тада отежана. Питање је како онда рекламирати ту робу, да ли је можете вратити, коме је можете вратити, итд.”, истиче Орашанин.

30 одсто интернет куповине обавља се у виртуелним продавница ван БиХ, а роба вриједности до 300 КМ ослобођена је плаћања царине и ПДВ-а. Држава губи новац и од куповине преко друштвених мрежа у БиХ, показује мини истраживање Удружења за заштиту потрошача.

“Играћу се са цифрама, у питању је 300.000 до 500.000 КМ, а те цифре су сигурно веће кад је ријеч о ПДВ-у. Дакле, то је већином трговина мимо закона зато што не иду у редовне токове, не пријављује се онако

како би требало. Нисмо могли да разумијемо зашто се држава није активније укључила у све јер, ако је повећана куповина, тј. трговина путем интернета онда би законска регулатива требало да је прати”, објашњава Снежана Шешлија из Удружење за заштиту потрошача “Топер” из Добоја.

Стручњаци савјетују: опрез приликом куповине, поготово када се роба плаћа платним картицама. Са познатим свјетским страницама не би требало да буде проблема, додаје Шешлија. 

“Странице које су из Европске уније и које су заштићене директивама ЕУ, дају одређена права потрошачима. Међутим, ако улазимо на странице које нису или за које нисмо сигурни да ли подлијежу законима ЕУ, то су странице на којима ћете сигурно доживјети превару”, наглашава Шешлија.

Мирјана Орашанин упозорава да приликом куповине преко интернета може доћи до различитих злоупотреба. 

“Може доћи до крађе идентитета и до скидања новца. Имали смо случајеве, ја их лично знам неколико, када је дошло до скидања новца, а са банка није могла да помогне јер је оштећена особа некад била пријављена на неком сајту као да је обавила куповину. То се дешава и зато треба увијек имати ограничену суму новца на оним картицама којима ћете плаћати. Не треба да плаћате вашим стандардним картицама”, савјетује Орашанин.

Онлине куповина је данас постала лако прихваћен тренд због ког се губе чари класичне куповине, када сте одвајали вријеме да сами, или у друштву, уживате у разгледању и бирању, док гледате сваки детаљ. Данас новац лако дајемо на нешто што нисмо ни видјели, каже Мирјана Орашанин.

Ипак, како год да купујете, најважније је, савјетују стручњаци, да се упознате са условима куповине и својим правима како бисте се заштитили.

(БН)