Ево гдје су највећи, а гдје најнижи трошкови рада у ЕУ

Да ли сте се икада запитали колико се разликују трошкови запошљавања радника у различитим дјеловима Европе? Одговор је – прилично. Однос између максималних и минималних трошкова већи је од пет пута, што показује степен неједнакости.

Еуронеwс истражује где су трошкови рада највиши, а где најнижи у Европи и који фактори доприносе овим великим разликама?

У 2024. години, према подацима Еуростата, просјечни трошак рада по сату у ЕУ земљама кретао се од 10,6 евра у Бугарској до 55,2 евра у Луксембургу. Просјечан процијењени трошак у ЕУ износио је 33,5 евра.

Највиши трошкови у Северној и Западној Европи

Највећи трошкови рада концентрисани су у Сјеверној и Западној Европи, посебно када се Исланд и Норвешка посматрају заједно са чланицама ЕУ.

Свих пет нордијских земаља има трошкове изнад просјека ЕУ. Норвешка, Исланд и Данска се налазе међу прве четири земље, са сатницама које премашују 50 евра.
Поред њих, Белгија (48,2 евра), Холандија (45,2 евра), Аустрија (44,5 евра), Француска (43,7 евра) и Њемачка (43,4 евра) такође спадају у земље са високим трошковима рада.

Најнижи трошкови рада у Источној Европи

Најнижи трошкови рада у ЕУ забиљежени су у Источној Европи. Бугарска (10,6 евра), Румунија (12,5 евра) и Мађарска (14,1 евро) имају најниже стопе.

У Јужној Европи трошкови су умјеренији, али и даље знатно нижи у поређењу са сјевером. Италија (30,9 евра), Шпанија (25,5 евра), Португал (18,2 евра) и Грчка (16,7 евра) спадају у ову групу.

Др Агњешка Пјасна, виши истраживач у Европском синдикалном институту (ЕТУИ), наводи да ове постојане разлике прате врло јасне регионалне обрасце – земље Централне и Источне Европе, као и Јужне Европе, имају најниже трошкове рада и најниже плате.

Др Сотирија Теодоропулу, шефи Одељења за европске, економске, радне и социјалне политике у ЕТУИ, наглашава да ниво цијена игра кључну улогу у објашњавању разлика у трошковима рада.

“Ако се трошкови изразе у стандардима куповне моћи (ППС), разлике су знатно мање”, каже она.

То се види и у подацима – однос између максималних и минималних трошкова међу земљама ЕУ опада на нешто више од два пута када се користи ППС, у поређењу са више од пет пута када се изражава у еврима.

У ППС-у, трошкови рада по сату у ЕУ крећу се од 19,1 у Бугарској до 40,3 у Белгији. Норвешка је на врху са 40,7.

Пошто стопе конверзије за ППС за 2024. још нису доступне, коришћени су подаци из 2023. за стварну индивидуалну потрошњу.

Балтичке и балканске земље и даље су на дну љествице, али је јаз мањи него код номиналних трошкова.

Трошкови рада односе се на укупне издатке које послодавци имају за запошљавање радника. Поред плата и зарада, они укључују и “незарадне” трошкове – углавном доприносе за социјално осигурање и порезе повезане са запошљавањем.

Како незарадни трошкови утичу на укупне трошкове рада?

Удио незарадних трошкова у укупним трошковима рада знатно варира широм Европе – од само пет одсто у Бугарској и Литванији до 32 одсто у Француској и Шведској. Просјечан удио у ЕУ у 2024. био је 25 одсто.

Др Теодоропулу истиче да су ти удјели “повезани са структуром и филозофијом система социјалне заштите и бенефиција које он пружа грађанима”.

Ђулија Де Лацари, економиста из Међународне организације рада (ИЛО), наводи да су у земљама попут Француске и Шведске системи социјалне заштите осмишљени да буду универзални и свеобухватни, нудећи широк спектар бенефиција – укључујући дуже и боље плаћено породиљско, очинско и боловање, као и обимније осигурање за незапослене.

“Значајан дио ових бенефиција директно финансирају послодавци кроз доприносе”, каже она.

Поред поменутих земаља, удио незарадних трошкова је висок и у Аустрији, Италији и Шпанији, док земље Источне Европе, попут Румуније и Бугарске, одржавају те трошкове на врло ниском нивоу.

(Цапитал) Фото: БН