Како је ова мјера против корона вируса постала претјерана?!

Мјера која је на почетку пандемије корона вируса примјењивана и савјетована широм света, према најновијој студиј научника била је непотребна.

Студија аутора Емануела Голдмана, микробиолога са Универзитета Рутгерс у САД, која је објављена у научном "Тхе Ланцет", показала је да је мало вјероватно да ће се особа заразити корона вирусом ако дође у контакт с површином на коју су претходно долетјеле честице вируса, пише портал НПР.

"У болницама су тестиране површине у близини пацијената који су обољели од ковида-19 и на њима није пронађена заразна варијанта вируса", рекао је Голдман. На површинама је, међутим, пронађена вирусна рибонуклеинска киселина (РНК), за коју Голдман каже да је "леш" вируса. То је једино што остане када вирус умре. "Када се нађе у околини вирус је јако слаб и јако брзе одумре", појаснио је Голдман.

Јутарњи лист, који је пренио дио најновије студије, подсјећа да су нас научници и стручњаци за јавно здравство почетком године увјеравали да је зараза преко контаминираних површина проблем, а неке студије објављене на прољеће тврдиле су да корона вирус на површинама може преживјети и неколико дана.

Сматрало се да је до преноса вируса долазило када би заражена особа кихнула или кашљала у близини неке површине те да би се особа заразила тако што би дотакла ту површину и потом те честице длановима и шакама пренијела на своје очи, нос или уста. Људима се тада савјетовало да редовно дезинфикују све фреквентније површине, бришу намирнице које купе у продавницама па да се чак носе рукавице.

Сада се тврди да је то било претеривање и да сви докази упућују да је удисање честица вируса доминантан начин заразе.

У чему је "цака"? У томе да су научници схватили да су се експерименти с почетка године радили у кристално чистим лабораторијима с пуно већим дозама вируса од оних које се могу сусрести у стварном животу.

Специјалиста за инфекције дисајних путева др. Кевин Финли с Националног института за здравље САД-а каже да нема научних података који би оправдали ревносно дезинфиковање квака на вратима, пакета и осталох животних намирница. Такође, нема научног оправдања за вишесатно дезинфиковање фреквентних површина на аеродромима, вишенамјенским зградама и јавног превоза, додаје он.

"Нисам се сусрео с подацима који би подупрли тезу да се вирусом заражавамо тако да он на нас скаче с тротоара", рекао је Финли.

Дафни Фармер, хемичарка атмосфере са Универзитета Колорадо каже да шприцање простора с дезинфекционим средствима чак потенцијално може бити и опасно. "Обилно коришћење избељивача и водоник пероксида може довести до стварања отровних честица које се потом удишу", упозорава она и додаје: "Могу узроковати оксидативни стрес, а неке су чисти отров."

(Б92/Јутарњи лист)